BLOG

O vodenim bojama

U slikarstvu je pravilo koje ćete čuti od mnogih stručnjaka je da su akrilne boje rezervisane za početnike, a veliki majstori koriste uljane boje. Gde su tu onda dobre stare vodene boje kojima smo svi šarali po papiru iz čuvenog bloka broj 5 kroz čitavu osnovnu školu? Bilo da se za vodene boje odlučite zbog nostalgije ili izazova koji one predstavljaju, sigurno je da dela nastala ovom tehnikom imamju autentični šarm i nenadmašnu originalnost.

 

 

Pred vama su informacije o korišćenju vodenih boja koje vam mogu koristiti kao početniku, ali i da dopunite znanje koje već imate. Za početak, sve što vam je potrebno su četkica, voda i boje, naravno. Vodene boje se mogu pronaći u tri oblika, vodene boje u tubi, vodene boje u čvrstom stanju i vodene u kocki (u kutijici).

Četkice za vodne boje

Četkice za vodene boje imaju duga mekana vlakna. U najidealnijem slučaju, to su vlakna od dlake samura ili kune. Ukoliko se prirodna vlakna ne uklapaju u vaš budžet, sintetička četkica će takođe odgovarati, važno je samo da zadovoljite prvi kriterijum.  Veličina i oblik slikarske četkice su prilično individulani, pa je preporučljivo da malo ekperimentišete pre nego što se odlučite. Recimo da su najčešći izbor 1-2 veće ranve četkice i nekoliko okruglih manjih četkica za detalje.

 

 

Vodite brigu o svojim četkicama. Čistite ih odmah, posle svakog korišćenja uz pomoć vode, a možete koristiti i malo sapuna, za tvrdoglave naslage boje. Dobro ih osušite papirnim ubrusom ili maramicom.

Papir ili platno ?

Umetnici koji stvaraju akvarel tehnikom preferiraju papir naspram slikarskog platna, tako uobičajenog za ostale tehnike. Razlog je praktičan, potrebno je da podloga što više upija boju, a to se lakše postiže sa papirom. Što je papir teži, to može da podnese više vode, a da se ne nabora ili da mu se promeni struktura. Najteži papir više liči na karton, i on je svakako najidealniji, ali i neke srednje težine mogu biti odgovarajuće, pogotovno ako su vam sredstva ograničena. Važnu ulogu u konačnom izgledu vašeg dela igra i struktura samog papira. Grublji papir sa izraženim naborima dodaće teksturu vašim delima jer će se boja zadržavati u sićušnim otvorima na površini papira. Zanimljivo je da se vrlo često 2 strane jednog lista papira razlikuju po strukturi, pa možete izabrati da stvarate na strani koja vam više odgovara generalno, ili prosto onu koja više odgovara vašem trenutnom raspoloženju ili delu koje ste zamislili.

 

 

Još jedan razlog zašto je papir zgodiniji je to što je ovu podlogu jednostavnije koristiti na stolu. Vodene boje ćete teško primeniti na podlogu koja stoji uspravno, zbog curenja, a to u velikoj meri isključuje upotrebu slikarskih stalaka i platna. Naravno, postoje rešenja za obe stvari, možete pronaći podesive stalke tako da platno drže gotovo horizontalno. Što se platna tiče, na tržištu su prisutna platna specijano pripremljena za vodene boje, ako je to vaša omiljena podloga i ne želite od nje da odustanete. Postoji i način da platno već pripreljeno za akril ili uljane boje prilagodite akvarelu, ali ta tema zahteva više pažnje, pa ćemo o njoj govoriti zasebno, nekom drugom prilikom.

Planiranje kompozicije

Kada imate sav pribor, možete da počnete. Veoma je važno da isplanirate površine koje će biti bele boje. U akvarel tehnici ove površine dobijate tako što ih jednostavno – izbegavate. Možete slikati oko njih ili ako vam je tako lakše, koristiti maskirnu tečnost, kako biste bili opušteniji. Njom najpre prekrijte delove koji treba da budu beli, a potom slobodno slikajte. Ona će se osušiti i lako ćete je ukloniti kasnije.

 

 

Važno je još da pre slikanja isprobate boje, da biste videli sa kakvim tačno nijansama imate posla. Koristite veliku posudu za vodu. Voda unutra neka uvek bude čista. Čim primetite da dobija braon boju, promenite je. Jedino tako ćete na podlozi dobijati nijanse koje ste zamislili. Takođe, posvetite pažnju četkici jer ako njom zahvatite previše boja, a da je niste dovoljno puta isprali, na podlozi će se javiti braon boja, a ne ona koju ste zahvatili iz palete.

 

 

Ne pokušavajte da učinite da vaš akvarel izgleda kao akril ili ulje na platnu. Njihova lepota je u transparentnosti i nedovoljnoj kontroli pokreta. Zato ih i koristite, na kraju krajeva. Dobro je da znate da se ne morate odreći sjajnih rezultata akvarelom, ako vas njihova nepreciznost odbija. Na raspolaganju su vam, naime, takozavane akvarelne bojice, kojima možete crtati precizno i dodati im na kraju vodu za klasičan akvarel efekat.

Sve što treba da znate o profi tečnom mediju

Slikarski mediji bili su naša tema i ranije, pisali smo, a mnogi se od vas složili sa nama, da oni uopšte nisu jednostavna tema, da zahtevaju iskustvo i strpljenje. Takođe, tom prilikom smo konstatovali da slikarske medije uglavnom koriste i potrebni su onima koji slikaju uljanim bojama.

 

 

Ovoga puta bismo želeli da vam skrenemo pažnju na sasvim drugu vrstu medija. Liquitex pouring medium – profesionalni tečni medij koristi se sa – akrilnim bojama, a njegovi specifični efekti čine dela nastala njegovim korišćenjem gotovo zasebnom kategorijom. Naime, akrilne boje u dodiru sa njim postaju izuzetno tečne i razlivaju se preko podloge i mešaju. Idealan je za apstraktne slike, ali i za mermerni efekat.

Način primene

Ovaj medij je najpraktičnije pomešati sa akrilnim bojama i sipati u zasebne posude. Preporučuje se da ih pomešate u razmeri jedna šoljica medijuma i jedna supena kašika boje. Ako su vam ova kulinarska uputstva malo neodređena, biće vam jasnije ako vam kažemo da je jedna supena kašika otprilike 15 ml i predstavlja 1/16 šoljice. Naravno, ovu količinu možete i smanjiti i povećeati, dosta toga zavisi od posude u kojoj ćete mešati boju i medij, ali trudite se da ostanete pri ovoj razmeri, za najbolji efekat. Mešavinu je idealno da sipate u bočice koje imaju aplkator na vrhu, poput pipete. Boje na podlogu možete nanositi jednu preko druge ili jednu pored druge, a potom ih razliti još više uz pomoć štapića ili čačkalice recimo za predivne efekte.

 

 

Ukoliko vam forma i uslovi rada dozvoljavaju, možete prvo nanesti veću količinu medija na podlogu, a potom dodavati boje i mešati ih na samoj površini. Za ovo je potrebno da imate mogućnost da sprečite da se medij izlije sa podloge, što nije uvek moguće. Možete pokušati da postavite drveni ram ili da izaberete podlogu koja je sama po sebi nekako ograđena – na primer drveni poslužavnik koji kao da ima ogradicu, ona će biti idealna da medijum zadrži na mestu. Dovoljna količina medijuma u ovom slučaju je ona kojom ćete prekriti ravnomerno celu povšinu. Boje možete kapljati nakon toga na površinu uz pomoć drvenih štapića ili čačkalica. Možete ih kapati sa palete, a možete i njih u manjoj količini pomešati sa medijem pa onda nanositi.

Odgovarajuća podloga

Kako se ovaj medij koristi u kombinaciji sa akrilnim bojama, gotovo svaka podloga biće odgovarajuća. Među umetnicima omiljena je podloga drveni panel i naravno platno. Boje se kao što smo već rekli, razlivaju preko površine pa je zato neophodno da dobro zaštitie sto na kome radite, možete ga recimo prekriti najlonom. Takođe, zbog ovog prelivanja, umetnici preferiraju panele veće debljine i platna sa neuobičajenom debljinom letvica, konkretno najčešće se radi o platnu debljine 6 cm. Međutim, primena ove tehinke sa akrilnim bojama i medijem nije nešto što treba da koriste samo slikari profesionalci, pa ćete je vrlo lako koristiti da ukrasite neke od predmeta za koje se tradicionalno koristi dekupaž tehnika – već smo spomenuli poslužavnik, a možete recimo kao podlogu koristiti i drvene kutije. U svakom slučaju, nema sumnje da će efekat na drvetu biti sjajan, a odgovarajuća podloga je i staklo kao i mnoge druge površine.

 

 

 

 

Slikari profesionalci naglasiće vam da je neophodno da površina na kojoj radite bude savšeno ravna i da nikako ne bude ni malo nakrivljena. Jako je bitno, složiće se mnogi od njih, da možete da kontrolišete razlivanje, zati mora biti ravno. Sa druge strane, hobisti će biti jednoglasni da to uopšte nije važno i da ne treba da površina bude kriva toliko da se boje razlivaju samo na jednu stranu (osim ako to nije cilj, naravno) ali malo zakrivljenje neće škoditi, možda će delo na kraju zbog toga biti još lepše. Na vama je da se pronađete odnosno da ocenite sa kime se slažete.

 

 

Dobro je da znate da kada primenite boje na podlogu, možete da ih pustite da se osuše neko vreme, a onda dodate još boje, za bolji efekat. Površina će svakako konstantno izgledati kao da je mokra, a kada ste defintivno završili, povšrinu zaštitite akrilnim lakom. Tečni medij inače ne stvara mehuriće i pukotine tokom primene, ne žuti i ne čini boje providnim. Nakon sušenja je vodootporan.


Jednopotezno slikanje - One Stroke Painting

 

Ovo je tehnika koja će vas verovatno iznenaditi jednostavnošću, tehnika za koju nije neophodno da ste posebno talentovani niti da imate slikarskog iskustva, a pomoću koje možete brzo doći do neverovatno elegantnih i dekorativnih kompozicija. Ipak, ono što zahteva kako bi rezultati bili impresivni jeste dosta vežbe, pa je poželjno da ste vredni, strpljivi i istrajni ukoliko želite da se oprobate u ovom načinu slikanja. Zainteresovali smo vas?

 

 

Naziv „One stroke painting“ preveden na naš jezik značio bi jednopotezno slikanje i najvažnija karakteristika je upravo to o čemu naziv govori – formiranje oblika iz više boja ali samo jednim potezom četke. Popularnost ovog načina slikanja raste poslednjih godina zahvaljujući Doni, umetnici iz Amerike, koja je tehniku usavršila i njome podučava polaznike svojih radionica, a koji naučeno prenose dalje pa se i na našem prostoru može naići na kurs za njeno savladavanje.

 

 

Pretpostavka je da se pojavila još u XVIII veku kao način ukrašavanja nameštaja i posuđa, iskusna ruka bi na ovaj način veoma brzo oslikala predmet te je bila zgodna za komercijalne svrhe. Da biste savladali ovu tehniku možete pohađati kurs, kao što smo pomenuli, gde će vas predavači naučiti potezima i pravilima pomoću kojih ćete najlakše i najbrže doći dobrih rezultata, ali smatramo da do dobrih rezultata možete doći i sami, vežbanjem i eksperimentisanjem uz videe u kojima su demonstrirani osnovni potezi. U oba slučaja biće vam potreban pribor za rad koji treba sadržati nekoliko odgovarajućih četki, akrilne boje i deblje papire ili slikarska platna, a nešto od toga sigurno imate kod kuće, pa bi se moglo reći da ovo nije preterano skupa zanimacija.

Pribor i materijal koji je potreban

Podloga - Za početak je, svakako, najbolje da koristite deblje papire ili kartone (bele ili u boji) dok vaša ruka ne usvoji poteze, a kasnije možete preći i na slikarsko platno na ramu ili preparirano platno na kartonu na kojima će vaše delo izgledati ozbiljnije i kompletno. Podloga, takođe, može biti i drvo, staklo, keramika, plastika pa i tekstil, s tim da takve podloge trebaju imati odgovarajuću pripremu i neophodno je da budu glatke. Stvari poput vaza i čaša ostavite za kasnije jer je za povlačenje ovih poteza po kružnim oblicima potrebna posebno uvežbana ruka.

 

 

Boje

U ovom slučaju je najjednostavnije raditi sa akrilnim bojama, a kao što znate one su pogodne za rad na apsolutno svim podlogama: na papiru, kartonu, platnu i ostalim već pomenutim materijalima. Voda vam obično nije potrebna za razređivanje boje u ovoj tehnici a nije ni poželjna, pa ako procenite da je boja kojom radite ipak previše gusta i ostavlja suvi trag po podlozi možete koristiti neki od razređivača za akrilne boje ili slične medijume. Možete raditi, naravno, i uljanim bojama ili bojama specijalizovanim za staklo ili bojama za keramiku, s tim da je preporučljivo da budu pokrivne kako bi efekat bio vidljiv, što, opet, ne znači da ne smete eksperimentisati sa transparentnim bojama.

Četkice

Mogli bismo reči da su ovde slikarske četkice najbitniji deo pribora – što ih više imate to su vam mogućnosti veće. Izdvojte iz svoje kolekcije one ravne, sa elastičnom i glatkom dlakom, ne previše meke poput četki za akvarel, ali nikako krute kao što su četke od svinjske dlake koje se koriste za uljano slikarstvo. Neka budu guste kako bi mogle da upiju dovoljnu količinu boje i neka budu očuvane jer raščupane dlačice nisu poželjne.

 

 

A i ako ih kupujete namenski za ovu tehniku birajte upravo takve kakve smo opisali i ne ustručavajte se da zatražite pomoć od prodavca ili savet od slikara, jer pogrešno odabrana četka može doneti probleme koji će vas navesti da brzo odustanete. Čuvajte ih i negujte kako bi ostale elastične i zadržale oblik jer su za jednopotezno slikarstvo to najvažnije karakteristike dobre četke. Nije na odmet da pomenemo da vam je potrebna i paleta na kojoj ćete boje mešati i „puniti četku“. Kao i posuda sa vodom gde ćete četke prati i ubrusi ili krpica kojom ćete sa njih nežno brisati višak vode pre nego uzmete narednu boju.

 

 

Najćešće se na ovaj način slikaju motivi iz prirode – cvetovi i listovi, uz pojednostavljivanje i stilizaciju formi. Na jednoj slici može biti korišćena isključivo jednopotezna tehnika, ali ona može biti i samo kao dopuna ili u kombinaciji sa drugim tehnikama ukrašavanja. Kada donesete odluku da želite da testirate svoju kreativnost u jednopoteznom slikanju, pre svega, prikupite potreban materijal. A kada savladate način punjenja četkice bojom koji je presudan za efekat mekanih prelaza nijansi i efekat senke, a potom savladate i osnovne poteze, ostaje vam da dobro planirate kompozicije i da isprobate različite kombinacije kolorita i podloga - da se igrate i zabavljate, drugim rečima.

 

3min 45sec

 


5 Insajderskih saveta iz slikarskog ateljea

Došli smo na ideju da uz konsultaciju sa profesionalcima za vas napravimo listu sa najčešćim greškama prilikom slikanja i upotrebe boja uopšte, a uz to smo dodali i nekoliko saveta koji se mogu čuti samo u ateljeima umetnika sa bogatim iskustvom. Verujemo da je velikom delu vas sve ovo poznato, ali pouzdano znamo i da ima početnika kojima će saveti koje smo prikupili biti od koristi. S obzirom da je slikarstvo opširna tema, sve to smo podelili u nekoliko blogova kako vas ne bismo odjednom zasuli sa puno informacija.

 

Akrilne boje i voda

Prvi savet odnosi se na akrilne boje - po rečima slikara ovo je česta greška i problem kod početnika koji posledice umeju da pripisuju lošem kvalitetu akrilnih boja ne znajući da sami prave grešku. Naime, kada koristite akrilne boje na neupojnim podlogama jako je bitno da znate da je preporučljivo da boje rastvarate sa najviše 30% vode. Zašto? Ako u boju dodate više od oko 30% vode to će poremetiti sastav veziva i uništiti njegovu vezivnu moć pa će pigmenti ostati slobodni. Slikanjem narednog sloja boje ili lakiranjem, bez obzira što je prethodni sloj suv, četkom ćete povlačiti i pigment koji se nije vezao za podlogu pa će vam se boje mešati i stvarati prljavi tonovi. Kada radite na papiru koji je upojan ovo pravilo nije neophodno poštovati, papir će na svoj način vezati pigmente, ali kada radite na primiranom platnu koje nema takvu upojnu moć povedite računa. Za slikanje lazurima koristite akrilni gel ili medijume za glazuru umesto puno vode.

 

 

 

Problem brzog sušenja akrilnih boja

U radu sa akrilnim bojama javlja se još jedan problem, a vi se možda niste dosetili ovog rešenja. Kao što znate, akrilne boje imaju svojstvo da se brzo suše, što im je nekada prednost, a nekada mana. U slučajevima kada vam njihovo brzo sušenje smeta pripremite bočicu vode sa finim raspršivačem i njome povremeno kvasite boje na paleti, kvasite oslikane partije za platnu ako želite da duže ostanu sveže, kvasite i samo platno kako bi se boje nanešene na njega sporije sušile.

 

 

Mešanje i čuvanje boja

Iskusni slikari savetuju, takođe, da kada mešate boje uvek u svetliju boju dodajete tamniju i tako postepeno dolazite do nijanse koja vam treba. Ovaj savet vam možda zvuči bespotrebno i kao nešto što čak i osnovci znaju, ali obrnutim postupkom se može desiti da bespotrebno napravite preveliku količinu boje i da ona ostane na paleti, osuši se i postane neupotrebljiva.

 

 

Ako se i desi da ste završili sa slikanjem za danas a ostalo vam je sveže boje na paleti, iskoristite stare, prazne teglice sa poklopcem da boju sačuvate do narednog puta. Čak i plastične čaše zatvorene streč folijom mogu poslužiti, bitno je samo da boja ne stoji na otvorenom. Uljanu boju možete sačuvati i u zatvorenoj teglici ili ako preko boje nalijete vode i kada bude vreme ponovo da je koristite vodu prospite, a boja će ostati sveža. Na tržištu postoje od nedavno i specijalne palete sa sunđerima koje čuvaju boje svežim, kao i palete koje se mogu zatvoriti pa se boja u njima neće sušiti brzo kao na otvorenoj paleti.

Odabir palete

Iako izgleda kao sporedna stvar, paleta je za slikara važan „alat“. Za mešanje boje koristite belu ili bar svetlu paletu i neka bude dovoljno velika kako vas nedostatak prostora ne bi ometao u mešanju novih nijansi. I naravno, dobro je da to bude plastificirana podloga koja neće upijati vodu ili ulje iz boje i tako ubrzavati njeno sušenje. Poseban je osećaj kada imate onu pravu drvenu slikarsku paletu sa mestom za prst koja je zaštitni znak slikara, ali neki slikari više vole belu paletu zbog  bolje preglednosti boja. Nekim slikarima su pak praktičnije jednokratne palete koje se mogu kupiti u vidu blokova, a neki se služe i belim plastičnim tanjirićima kakve nosite na piknik.

Negujte svoje četke

Četkice nikako ne ostavljajte u vodi ili, još opasnije - u terpentinu! Da, ovo je jako važno a jednostavno pravilo i često se krši jer u slikarskom zanosu to potpuno smetnemo sa uma. Ako četka duže vremena ostane potopljena, lepak kojim su vlasi pričvršćene će popustiti i dlačice će početi da ispadaju, a kod mekših četkica će se desiti i da se oblik vlasi deformiše. Ako poštujete ovo pravilo sigurno je da ćete svojim četkama produžiti vek što je dobra stvar za vaš budžet, posebno ako u kolekciji imate i skupe četke poput onih za akvarel od fine prirodne dlake. Perite ih na vreme, ne ostavljajte boju na njima da se osuši kako ne biste morali kasnije da ih tretirate jakim hemikalijama.

 

 

Osim toga što ćete ih uredno prati i odlagati nakon rada, ne zaboravite da ih perete i tokom slikanja. Ako je na četkici prilikom mešanja nove boje zaostalo i boje kojom ste prethodno slikali, dešavaće vam se da pravite „prljave nijanse“ i da vam boje na slici nemaju zvučnost i intenzitet kakav ste zamislili. Dakle, vodite računa i o toj sitnici.


Views and questions VISITORS

Dusan Milosevic
Dusan Milosevic
27.08.2017 22:29

Da li znate sve o strukturalnim pastama i gelovima?

Ako se bavite slikanjem ili uživate u dekupažu i tehnikama sličnim njemu, verovatno ste se prilikom nabavke materijala sreli sa struktur pastama i gelovima i pitali na koji način se oni koriste i kako biste vi mogli da ih upotrebite na svojim delima. Čak i ako ih već uveliko koristite može se desiti da ne poznajete sve njihove oblike i mogućnosti  jer na tržište često stižu novosti iz ove kategorije, pa neće biti na odmet da pročitate naš današnji blog, postoji šansa da saznate nešto novo.

 

 

Struktur pasta

Struktur paste ili akrilne paste za modeliranje, kako ih još možete naći, su u osnovi smeše akrilnog medijuma i odgovarajućeg punioca. Osim punioca u akrilni medijum mogu da budu dodati pigmenti koji će pastu obojiti, kao i različite čestice koje će joj promeniti strukturu pa će pasta imati efekat sitnog i grubog peska, snežni efekat ili finu strukturu sa bisernim sjajem. Dakle, možete ih kupiti u više varijanti, ali je svim struktur pastama zajedničko da ćete ih dobiti u teglicama kao tečnu ali gustu smesu i da će po sušenju sloj biti neproziran, čvrst, vodootporan i imati mat izgled.

 

 

Pošto su na vodenoj bazi mogućnosti sa ovim proizvodima su poprilično široke. Pre svega, možete i sami dodatno menjati njihov izgled dodajući pigmente, akrilne boje, pigment paste, pesak ili kakve druge prahove. Mešajte ih i nanosite pomoću slikarskih špahtli, a podloga može da bude drvo, slikarsko platno, karton, papir, pa i staklo i metal uz opreznost sa debljinom slojeva i uz odgovarajuću pripremu.

 

Da bi se sloj struktur paste osušio potrebno je najmanje pola sata, a ako su slojevi deblji i do par sati. Sve dok je sveža možete je dorađivati - utiskivati u nju, iscrtavati šare oštrim predmetima i gumenim češljevima, dodavati i oduzimati, ali možete da radite i na osušenim slojevima - da ih  šmirglate, rezbarite, preslikavate akrilnim ili uljanim bojama. Do debljih nanosa uvek je sigurnije dolaziti iz više tanjih slojeva, koje ćete puštati da se osuše pre nego nanesete sledeći i tako izbeći pucanje paste.

 

 

Način na koji se struktur paste najčešće koriste kao dopuna dekupažu jeste u kombinaciji sa šablonima. Za sitnije šare odgovaraće finije paste, kakve su, na primer, Stencil paste u boji, koje će bolje popuniti šupljine i dobićete precizne i glatke oblike bez oštrih ivica. Kompatibilne su sa svim proizvodima na bazi vode pa se time otvara još novih mogućnosti, a preko potpuno suvih slojeva možete da radite i sa proizvodima na bazi ulja i razređivača (uljane boje, voštane paste, lakovi) što bi značilo - igri nikad kraja.

 

 

Upotreba struktur gelova

Struktur gel će, za razliku od paste, po sušenju postati transparentan i sjajan (sem ako  koristite poseban gel sa mat efektom). Pogodan je za skoro sve površine, kao i paste, ali za razliku od njih slojevi gela će biti elastični te ovde nema rizika od pucanja. Takođe, može se kupiti u nekoliko varijanti – kao mat, sjajan, sa sitnim kristalima ili štrasom i u različitim gustinama. U štafelajnom slikarstvu je posebno koristan za mešanje sa akrilnim bojama i postizanje debljih a grubih nanosa koji zadržavaju svoj oblik i po sušenju – impasto ( s obzirom da čista akrilna boja ima tendenciju da se razliva i stapa). Pogodan je za postizanje akrilnih lazura – kada u gel dodate vrlo malo akrilne boje, osušeni sloj će biti obojen ali transparentan i sjajan, sa više ovakvih slojeva postiže se bogatstvo slično kao i sa lazurnim uljanim slikarstvom, ali za mnogo kraće vreme.

 

I gelovi daju mogućnost da ih kombinujete sa drugim proizvodima na akrilnoj bazi ili da u njih dodajete razne prahove, kuglice i šljokice, a pritom su i jako vezivo pa se mogu koristiti kao lepak u kolažiranju ili za lepljenje različitih stvari u tehnici dekupaža. Primenu imaju i kao zaštitni završni slojevi, posebno gelovi sa visokim sjajem jer stvaraju efekat staklene površine.

 

 

Kako je na tržištu ponuda ovakvih proizvoda velika, varijante mnogobrojne, a nazivi slični, savetujemo vam da obratite pažnju na opis proizvoda i preporuke koje proizvođač prilaže uz svaki od njih kako biste kupili baš to što vam je potrebno. Međutim, imajte u vidu da u kratkom opisu ne mogu biti nabrojane sve mogućnosti i načini na koji možete da ih koristite, pa budite slobodni da eksperimentišete.

Pronađene 2 nove Rafaelove slike

Izgleda da renesansni umetnici nastavljaju da bogate svetsku kulturnu baštinu i 500 godina nakon svoje smrti, jer njihova dela često provode vekove sakrivena od javnosti na tajnim ili poptuno očiglednim mestima, pre nego što ih neko otkrije i podeli sa javnošću. Najnoviji slučaj su 2 slike rađene uljem koje su u Vatikanskom muzeju otkrili pre nekoliko dana. Dakle, slike su bile tamo gde im je i mesto, samo mi za to nismo znali, bar do sada. I nisu to bilo koje slike, nemački istoričar umetnosti Arnold Nesselrath kaže da se radi o delima nesumljivo višeg kvaliteta od onih koje se nalaze u istoj prostoriji.

 

 

U Vatikanskom muzeju u martu 2015. počeli restauratorski radovi koji treba da se završe kasnije ove godine. Između ostalog, radovi se vrše i u Konstantinovoj sobi gde su pronađena dva nova dela. Konstantinova soba je dobila naziv po temi koja krasi njene zidove. Same zidove veliki maestro nije uspeo da završi jer ga je prerana smrt u tome omela. Njegovi učenici su je doslikali po njegovim skicama prikazavši u njoj scene iz života cara Kontantina Velikog. Ipak, dva pronađena dela ukazuju na to da je nešto Rafaelo ipak uspeo da završi.

 

Restaurator Fabio Piacentini potvrdio je da je sada sasvim sigurno da su dve alegorijske figure na zidu dela samog Rafaela. Jedna figura predstavlja Prijateljstvo, a druga Pravdu. Piacentini kaže da su slike rađene tehnikom – ulje na zidu, vrlo neobičnom i specifičnom tehnikom. Restauratori su započeli čišćenje i primećuju preciznost poteza koja je tipična za maestra. Posebno se na haljini jedne od alegorijskih figura vide divni potezi četkicom i toniranje od zelene ka plavoj. Inače, Rafaelo je imao posebnu „na toplo“ tehniku, nanosio je gusti sloj prirodne smole dok je topla, a ona se, kada se osuši, ponašala kao platno.

 


Rafaelo je bio umetnik koji je voleo da eksperimentiše i proba nove tehnike. Zna se, kaže Arnold Nesselrath, da je Konstantinovu sobu želeo da celu uradi u gore navedenoj tehnici, ali nažalost, poživeo je samo da uradi ove dve slike. Ostatak je urađen na tradicionalan način.


Rafaelo Sancio da Urbino poznat samo kao Rafaelo, čini veliku trojku renesansnih majstora, zajedno sa Mikelanđelom i Leonardom. Bio je neverovatno produktivan i ostavio je iza sebe veliki broj dela, uprkos smrti u 37. godini života. Većina njegovih dela se mogu naću upravo u Vatikanskoj palati i njegovi tamošnji radovi predstavljaju centralni i najvažniji deo njegovog opusa.

 

 

Konstantinova soba je jedna od prostorija za čije ukrašavanje je Papa Julije II unajmio tada mladog Rafalea. Ove sobe su trebale biti papine sobe za prijem, a izvanredni radovi na njihovim zidovima imaju vrednost poput Mikelanđelovih u Sistinskoj kapeli koja se i nalazi nedaleko od njih. Pretpostavlja se da je papa želeo da radovi mladog umentika zasene one koje ne naručio prethoni papa, Aleksandar VI. Zanimljivo je da su i papa i maestro preminuli dok je došlo na red oslikavanje Konstantinove sobe. Na njenim zidovima prikazan je trijumf hrišćanstva nad paganstvom, ali sama soba je manje popularna od ostalih iz prostog razloga što se zna da su je radili učenici, a ne maestro. Sa ovim novim otkrićem, to se može promeniti.


Efekat rđe - nekada nepoželjan, sada dobrodošao efekat kreativnog rada

Teško da imate bilo kakva pozitivna osećanja kada pomislite na rđu. Nije dobro kada se ona pojavi na površini, teško je rešiti je se, a defintivno nije dobro ni kada kažemo za čoveka da je zarđao. Međutim, u svim akspektima ljudskog delovanja potpuno je normalno da nešto što se u jednom periodu smatra ružnim u sledećoj fazi bude – ono najlepše. Perpsektiva iz koje posmatramo nešto veoma je važna, a sama definicija lepote kaže da se ona nalazi u oku posmatrača i da on o njoj odlučuje, a ne sam izgled predmeta. To je verovatno uzrok da se naši stavovi o tome šta je lepo menjaju.

 

 

U poslednje vreme, naročito sa rastom popularnnosti tehnike dekupaž, ponovo je isplivala na površinu naša ljubav prema prošlosti, samim tim, predmeti koji izgledaju kao da iz nekih prošlih vremena, prekriveni slojem patine i koje kao da smo nasledili od bake su na ceni i veoma su voljeni. Zajedno sa njima stupa na scenu i rđa kao jasan znak starosti predmeta. Kao što smo pronašli načine da novim predmetima dodamo patinu, tako smo pronašli i način da predmeti izgledaju kao da su prekriveni rđom, a sve to bez njenih neprijatnih aspekata poput mirisa. Ako se udubite u posmatranje same rđe i zaboravite na trenutak njene negativne posledice, primetićete da su nijanse koje ona stvara neke od najlepših u prirodi, a proizvodi sa efektom rđe veoma uspešno imitiraju prirodu.

 

 

Pentart, proizvođač sjajnog hobi pribora, pobrinuo se da imate izbor porizvoda koje možete primeniti da biste dobili efekat zarđale povšine. Tu su: Tečna rđa, Prašak sa efektom rđe, Reagenti sa efektom rđe kao i Akrilna boja sa ovim efektom. Koji vam najviše odgovara možete izabrati sami, dobro je da znate da je primena svih podjednako jednostavna, iako se to možda ne bi reklo iz njihovih naziva ili na osnovu efekta koji treba da proizvedu.

 

Tečna rđa

Tečna rđa pakovana je u bočicu od 20 ml koja sa gornje strane ima aplikator za kapljanje kako bi ste je lakše koristili. Ona ima primenu kod slikara pre svega jer je idealna da na platnu postignete efekat rđe, naročito kod modernih slikara koji kolažiraju na platno metalne predmete poput žice ili konzervi. Da biste dobili efekat kao da su predmeti koji su na platnu (ili bilo kojoj drugoj površini) prekriveni rđom, primenite najpre širokom četkicom svetlu akrilnu boju ili čak posebnu belu akrilnu boju za podlogu, a potom na površinu dodajte predmete koji će zarđati. Nakapljite preko njih rečnu rđu i posmatrajte kako se stvara efekat. Neka sama površina bude uzdignuta i gotovo vertikalna kako bi se rđa pojavila na samom predmetu ali i oko njega. Nakon 24 sata površina će biti potpuno suva.

 

 

Pesak s efektom rđe

Prašak sa efektom rđe možete koristiti u kombinaciji sa bilo kojim proizvodom koji ima strukturu paste ili u kombinaciji sa reagentima. Prašak u otrpilike istoj razmeri pomešate sa pastom. Smesa ne mora da bude homogena, a možete ih mešati u posudi ili direktno na površini na kojoj radite. Kada ih dovoljno izmešate uz pomoć špahtle ravnomerno ih razmažte na celu površinu. Ako želite jači efekat, možete slobodno dodati još praška na već razmazanu smesu i utapkati ga špahtlom ili prstima.  Na ovaj način postići čete efekat rđe, ali da bi ona bila u više nijansi i što sličnija prirodnoj, na scenu stupaju reagenti. Oni takođe imaju aplikator na vrhu za lakšu primenu. Nakapljite količine koje vi želite po različitim delovima površite na kojoj radite. Reagenti dolaze u setu od 3 i svaki proizvodi različitu nijansu, tako da je nabolje da nanesete sva tri i utapkate ih u površinu slikarskom četkicom dok ne postanu odgovarajuće boje. Imajte na umu da će i boja paste sa kojom ste mešali prašak na početku uticati na nijansu koja se dobija.

 

 

Akrilne boje s efektom rđe

Akrilne boje sa efektom rđe su možda najlakše za upotrebu, a sam efekat je jednako dobar kao uz pomoć drugih proizvoda. Ove boje se nanose na površinu na uobičajen način, četkicom ili sunđerom, a preporuka je da, radi realističnijeg efekta koristite uvek sve nijanse jednu pored druge uklapajući od najsvetlije do najtamnije. Na kraju, na površinu dodajete 3d prašak koji dolazi u setu zajedno sa bojama i koji čini da se površina ovako ukrašena razlikuje od obične površine prekrivene akrilnim bojama.

 

 

Sve ove proizvode možete primeniti na manje i veće površine. Takođe, dobro je da znate da Prašak i reagente možete dodati na površinu na koju prvo nanesete lepak za dekupaž, onda vam pasta ili gesso nisu potrebni. Možete napraviti fantastične kombinacije sa salvetama ili šablonima ukrašavajući tako površinu. Videćete da kada završite sa dekorisanjem niko neće moći da primeti da predmet nije vekovima star.

6 razloga da se bavite umetnošću čak iako niste dobri u tome

U mnogim skorašnjim studijama možete pročitati da dominantna sfera našeg mozga određuje da li ćemo biti umetnički nastrojeni, poliglote ili vrhunski matematičari. To da nismo svi rođeni za sve i da i čak multitalentovani ljudi ne mogu biti uspešni u svemu čega se dohvate, opšte je poznata činenica još pre svih ovih studija. Dakle, ne možemo svi biti vrhunski slikari ili inižinjeri vazduhoplovstva, ali ono što možemo i što se savetuje je da se ipak bavimo nekom umetnošću, ne zato što smo dobri ili uspešni već zato što to ima izuzetno dobar uticaj na mnoge aspekte našeg života.

 

 

Umetnost u različitim oblicima, poput slikarstva i muzike, tamo je gde i ljudsko društvo od kako je poprimilo svoje prvobitne oblike. Pred vama je 6 razloga da ispoljite svoju kreativnu stranu na bilo koji umetnički način. Oni će vam pokazati da nije bitno da li ste u tome uspešni već da uživate u samom procesu stvaranja.

Slikarska četkica u rukama smanjuje nivo anksioznosti i stresa

Dve studije sa nevelikim brojem učesnika pokazale su da 30-45 minuta slikanja podstiče mozak da luči hormon kortizol. Ovaj hormon nam pomaže da se opustimo i omogućava mozgu da funskcioniše bez pritiska. Studije su takođe pokazale da ovo nema nikakve veze sa veštinom onog koji slika, bitan je sam proces. Sami učesnici studije izjavili su da im potezi četkicom po slikarskom platnu pomažu da razbistre misli i da se opuste.

 

 

Skloni smo da dodamo da četkica ne mora biti striktno slikarska, od mnogih ljudi koji se bave recimo dekupažom ili restauracijom nameštaja, čućete da ih izuzetno opušta sam proces nanošenja boje ili akrilnog laka na površinu. Potrebno je dublje istražiti ovaj rezultat studije, a možete prosto i sami da probate da li je neka od umetnosti koja podrazumeva četkicu u ruci vaša odbrana od pritiska savremenog haotičnog društva.

Stvaranje vizulene umetnosti ojačava veze među nervnim ćelijama u mozgu

Još jedna studija je rađena i njeni nalazi su još konkretniji. Naime, veoma je dobro za naš mozak da posmatramo neko delo vizuelne umetnisti jer podstiče različite aktivnosti u mozgu, ali njeno stvaranje dokazano ojačava veze među neuronima u mozgu.

 

 

Posmatranje i još više stvaranje je kao vežba za veze među neuronima – slično kao kada vežbamo bicepse dizanjem tegova i to nam kasnije omogućava da bez problema podignemo krevet bez ičije pomoći.

Stvaranje umetničkog dela pomaže u prevazilaženju tuge

Psiholozi najčešće savetuju da se suočimo sa svojim tužnim osećanjima kako bismo što pre naučili da živimo sa njima ili ih prevazišli, ali jedna studija koju su oni sproveli ukazuje na to da nam najbrže olakšanje dolazi ako se – bavimo nekim kreativnim radom.

 

 

Slikanje ili komponovanje na neku pozitivnu temu u vreme tugovanja donosi najbrže olakšanje i ubrzava našu sposobnost da nastavimo dalje nakon tužnih događaja. I opet, sam proces je važan, nema veze što likovna ili literarna kompozicija možda neće biti uspešna.

I žvrljotine su umetnost

Ili bar i one imaju pozitivan efekat bez obzira na to kako izgledaju, a one defintivno nisu uspešno umetničko delo. Dokazano je da usputno švrljanje po papiru pomaže da lakše i trajnije zapamtite informacije. Isprobajte ovo, recimo sledeći put kada treba da zapamtite nečiji broj telefona, umesto da ga zapišete na parčetu papira, ponovite ga više puta dok na papiru crate bezbroj tabelica za iks oks ili neke stilizovane linijice.

 

 

Pisanje o problemima pomaže da im pronađemo rešenje

Metod lečenja depresije i drugih psiholoških poremećaja koji se koristi veoma dugo, zapravo je proizišao iz kreativnog pisanja. Već godinama se u psihoterapiji koristi kao terapija dnevnik misli koji podrazumeva u nekim slučajevima da pišete o onome što vas muči ili o onome čemu težite. I u svakodnevnom životu pisana reč može vam pomoći da se skoncentrišete, razbistirite um i rešite problem. Niko ne mora kasnije čitati vaše „književno delo“, njegovo nastajanje je ono što pomaže.

Muzika podstiče mozak

Godinama je svima nama poznato da bavljenje muzikom ima mnogo dobrih strana. Deca od malena uče da pevaju i da sviraju neki instrument jer im to može pomoći i u učenju jezika, poboljšati im pamćenje, i osloboditi ih od tipičnog dečijeg stida. Važno je da dodamo da je muzika izuzetno dobra i za odrasle. Zaboravite na talenat, pevajte makar pod tušem i kad vas niko ne čuje, vratiće vam osmeh na lice ili pomoći u pokretanju negativnih emocija koje vas guše.

 

 

Mada smo naveli primere konkretnih umtnosti, to ne mora da znači da i ostale nemaju pozitivan efekat. Ako ste sportski tip, okrenite se plesu i izložite se umetnosti na taj način, plešite kao da vas niko ne gleda. Ako ne možete da se literarno izrazite uzmite četkicu u ruke i stvarajte apstraktna dela bez razmišljanja o rezultatima. I zapamtite, važno je putovanje, a ne cilj.


Da li postoji razlika između slikanja freski i slikanja na platnu?

Česta je zabuna da su sve slike rađene direktno na zidu freske. I nepravedna, rekli bismo, jer je freskoslikarstvo zapravo mnogo više od slikanja na zidu. To ćete i sami shvatiti kada pročitate o specifičnom procesu nastanka ovakvih dela koji je prilično zahtevan ali zahvalan za njihovu trajnost. U jednom u prethodnih tekstova smo pisali o platnima za slikanje, kako izabrati idealno platno i kako izvršiti pripremu platna, ali kao što ćete zaključiti slikarstvo je umetnost ali zavisno od podloge tehnike se mogu razlikovati u mnogo čemu.

 

Pojam "freska" potiče od italijanske reči "affresco" što bi prevedeno na naš jezik značilo sveže ili vlažno, a odnosi se na svež malter koji je glavna specifičnost freskopisa. Tehika je nastala, praktično, još u praistoriji, a ponovo oživela sa italijanskom renesansom kao najpogodnija dopuna monumentalnim građevinama podizanim u XIV veku, posebno u Firenci. Razlog zbog kog je baš ova tehnika oživela bio je taj što su relativno brzo mogle biti oslikane velike površine zidova i to prilično jeftino u odnosu na druge tehnike monumentalnog slikarstva poput mozaika.

 

Mikelanđelo Buonaroti - "Stvaranje Adama" (1508. - 12.)
deo plafona Sistinske kapele

 

Svoju trajnost freske duguju hemiji koja se zbiva između svežeg maltera, boja i vazduha. Vezivo za boju u ovom slučaju je kreč iz fresko maltera koji se u dodiru sa vazduhom steže (prelazi iz kalcijum hidroksida u kalcijum karbonat) i ako je preko njega naneta rastvorena boja dok je još bio mokar, on će sušenjem u sebe zarobiti i pigmente iz boje te će se stvoriti snažan i hemijski stabilan obojeni sloj.

Kako se priprema površina za slikanje freski

S obzirom da se očekuje da će freska koja se oslikava biti gotovo večna, bitno je da zid na kom se radi bude potpuno zdrav - bez vlage koja bi izbijala na površinu ili nestabilnih cigala koje bi se mogle pomerati i izazivati pucanje maltera. Tek nakon građevinskih intervencija ukoliko su potrebne sledi planiranje same freske i nanošenje fresko maltera.

 

 

Malter se nanosi obično iz tri sloja, a čini ga smesa od gašenog kreča i peska. Važno je poštovati pravila po kojima se postavlja kako bi podloga bila stabilna i dobro se vezala za sam zid. Prvi sloj maltera priprema se sa peskom krupnijeg zrna i kreča u odnosu 3:1 i na zid se postavlja u grubim i čupkastim nanosima kako bi se drugi sloj bolje vezao za njega. Naredni sloj ("arrico" ) nanosi se nakon pola sata sušenja prvog, u razmeri 2:1 - dva dela sitnijeg peska i jedan deo kreča.

 

Prvi pripremni crtež radi se preko drugog sloja maltera i samo je vodič slikaru za planiranje daljeg rada i vremena. Postoji više načina na koji se crtež može naneti, uobičajeno je pomoću praha krede ili ugljena i smeđe-crvene boje. Nekada se kod fresaka čiji je poslednji bojeni sloj oljušten može videti delimično ovaj crtež, možda ste imali prilike da primetite.

 

 

Poslednji sloj fresko maltera priprema se u razmeri 1:1 i ne nanosi se na čitavu površinu već samo onoliko koliko se može oslikati tokom perioda od 5-6 sati ili jednog dana koliko će malter ostati vlažan i otvoren za rad. Ovaj poslednji sloj je najtanji, treba sadržati najfiniji pesak i biti dobro uglačan.

Kako se slikaju freske

Boje se rastvaraju vodom ili krečnim mlekom i takve četkom nanose preko vlažnog maltera nakon pola sata do sat vremena od postavljanja. Malter ih upija u sebe, a kreč vezuje u procesu sušenja i očvršćavanja. Ne ponašaju se svi pigmenti dobro u ovoj tehnici pa slikari moraju biti na oprezu i u vezi sa tim, određeni pigmenti će reagovati na vazdugu i tokom vremena promeniti obojenje.

 

 

Zbog kratke otvorene faze maltera freska se mora raditi brzo i dobro planirati. Slika se isključivo odozgo na dole zbog slivanja boja, a veće partije poput neba najbolje je raditi u jednom dahu jer je pitanje hoćete li sutra uspeti izmešati potpuno istu nijansu boje kao danas.

 

 

Kada malter počne da beli i gubi upojnu moć, na njemu se više ne može slikati fresko tehnikom, ali se mogu uraditi dodatne intervencije u tehnici "al secco" (slikanje na suvom malteru) gde se kao vezivo za boju koristi kazein. Često su detalji na licu rađeni ovom tehnikom, a plava boja neba je, na primer, ponekad dodavana preko crvene baš na ovaj način. Ako vidite fresku sa licem bez detalja ili crveno nebo, znajte da je to freska koja je vremenom izgubila sloj boje rađen u seko tehnici.

 

 

Dakle, mnogo je faktora koji utiču na kvalitet freske i proces slikanja - materijal od kog je zid sazidan, količina vlage u zidovima, kvalitet sirovina za malter i način na koji se nanosi, pa i vremenske prilike. Zato je ovaj zanat toliko cenjen. Freskopisac mora biti talentovan, iskusan, brz a i kompletno spretan jer će visoki zidovi i tavanice zahtevati slikanje u prilično nezgodnim položajima.

Kako je nastalo jedno od najvećih remek dela freskoslikarstva

Godine 1505. , tada svetski poznati, a verovatno i najveći vajar ikada Mikelanđelo Buonaroti (1475. - 1564. godine) dobio je poziv od pape Julija II da dođe u Vatikan i oslika Sistinsku kapalu. Mikelanđelo kao jaka ličnost, veliki umetnik i intelektualac svoga vremena sa oduševljenjem je prihvatio izazov da iako nije slikar - ipak se oproba u freskoslikarstvu i oslika zidove Sistinke kapele.

 

 

Pošto nije imao iskustva uopšte morao da je uči sve od početka, a s obzirom da je bio veliki individualac nije dozvoljavao previše mešanja u rad njegovih asistenata koji u bili profesionalci u tom poslu. Insistirao je da freske uradi potpuno sam, a posebne muke mu je zadavala svakodnevna priprema površine za slikanje, pa je napredak išao veoma sporo.

 


"Strašni sud" (1536. - 41.) - deo Sistinke kapele u Vatikanu
- kliknite na sliku za uvećanje -

 

Plafon Sistinske kapele sastoji se od 33 segmenata, koji oslikavaju segmente biblije (nastanak Adama i Eve, proterivanje iz raja, Nojeva barka...itd) i za prve 4 godine slikanja završio je samo trećinu celokupnog posla, dok je za preostale 2 godine dovršio sav ceo plafon u faksinantin freskama koje i dana pivlače milione turista na godišnjem nivou.

 


"Plafon Sistinske kapele" (1508. - 12.)
- kliknite na sliku za uvećanje -

 

Iz doba rada na pafonu ostala je anegdota da je papa Julije II bio takođe veoma temperamentan kao i Mikelanđelo, i da je bio veoma nestrpljiv. Nakon bezbroj upita kada će delo biti završeno i isto toliko odgovora „kada budem mogao“ papa je udario Mikelanđela štapom što je razljutilo umetnika koji je odmah napustio Rim i vratio se u Firencu. Papa je bio toliko očajan da možda jedini put poslao izaslanika da na kolenima moli Mikelanđela da se vrati i dovrši posao, i plati mu 400 od 500 dukata za rad. Mikelanđelo je prihvatio izvinjenje, a ostalo je istorija.


Uljane boje za koje vam ne trebaju medijumi

Ako pokušate klasične uljane boje da pomešate sa vodom desiće se upravo to što očekujete - nećete uspeti. Svima nam je dobro poznato da su ulje i voda tečnosti koje se ne mogu sjediniti, pa se verovatno pitate koju to tajnu kriju uljane boje razredive u vodi. Tajna je ta da sadrže ulja koja su modifikovana određenim dodacima, pa umesto da odbijaju vodu ove boje se sa njom uspešno mešaju i rastvaraju.

 

 

Nekoliko brendova je u svoju ponudu uvrstilo seriju ovakvih boja i to je obradovalo veliki broj kako profesionalnih slikara, tako i onih koji se slikarstvom bave iz hobija. Naime, jako je česta pojava da se kod slikara javi alergija na medijume i terpentine kojima se uljane boje razređuju, pa su prinuđeni da se odreknu uljanog slikarstva i pređu na rad akrilnim bojama iako se akrilne boje znatno drugačije ponašaju i ne odgovaraju navikama i potrebama svih slikarа. Mnogi od njih nemaju adekvatne ateljee za rad, a zbog jakih mirisa i štetnih isparenja ne mogu slikati uljanim bojama i čuvati takve radove u prostorijama u kojima provode i ostatak dana. Nekima uljani medijumi izgledaju previše komplikovano pa je to razlog zbog kog se ne upuštaju u uljano slikarstvo, a oni koji nemaju problema poput ovih odluče se za vodorazredive uljane boje jer je svakako prijatnije i jednostavnije raditi njima.

Koje su prednosti uljanih boja razredivih u vodi

Osnovna prednost im je upravo to što se mogu razređivati vodom, ali i to da pribor koji ste koristili pri slikanju možete oprati samo vodom, neće biti potrebne nikakve hemikalije. Još jedna dobra strana je da njihovo sušenje traje nešto kraće nego kod klasičnih uljanih boja, ali opet dovoljno dugo da slikaru da mogućnost za tehniku kao što je "alla prima". Tokom rada i nakon sušenja imaju potpuno isti izgled i iste karakteristike kao i boje razređivane uljanim medijumima – mekani prelazi, visoka sjajnost i intenzivnost.

 

 

Kako se slika uljanim bojama rastvorivim u vodi

Pre svega, ne postoji ograničenje u odnosu vode i boje - vodu možete koristiti u količini koja vam je neophodna kako biste dobili odgovarajuću gustinu za vašu tehiku slikanja. Možete i ne dodavati vodu uopšte već slikati gustom bojom iz tube, možete dodati mali procenat vode i napraviti boju koja će se lakše nanositi slikarskom špahtlom ili čvršćom četkom, a upotrebom veće količine vode ili dodavanjem boje u vodu dobićete efekat akvarela.

 

 

Voda nije jedino što možete mešati sa ovim bojama, tu je i nekoliko pomoćnih proizvoda poput slikarskog medijuma, glazurnog medijuma, slikarske paste, različitih varijanti završnih lakova i svi su oni razredivi vodom, takođe. Uz njih će se proširiti mogućnosti, ali će vam biti potrebno malo vremena i strpljenja da ih upoznate i otkrijete kombinaciju koja vama najviše odgovara.

 

Slikarski medijum će boju učiniti transparentnijom, tečnijom i slojevi će nakon sušenja imati veći sjaj od onih koje ste mešali samo sa vodom. Glazing medijum možete koristiti ukoliko želite svoju sliku da gradite iz lazura i preporučljivo je koristiti ga u završnim slojevima, a slikarska pasta iz ove serije je ustvari vodorazrediva uljana boja bez pigmenata i nju ćete koristiti kada želite reljefne nanose i vidljive poteze , boja će ostati gusta ali transparentnija i slabijeg intenziteta.

 


Kolekcija Cobra

 

Kao što i sami možete zaključiti - uz sve dodatne proizvode jako je veliki broj mogućnosti koje ove boje daju, pa gotovo da nema ograničenja ni po pitanju slikarskih tehnika.  Bilo da svoju sliku gradite iz jednog sloja tehnikom "mokro na mokro" , bilo da je gradite iz lazura, slikate u slojevima ili negujete reljefno slikarstvo, vodorazredive uljane boje će vam to omogućiti baš kao i klasične.

 

Moraćete da obratite pažnju samo na to, da se pravilo slikanja u slojevima razlikuje od onog koje važi kod slikanja klasičnim uljanim bojama. Kada boju razređujete uljanim medijumima pravilo glasi "masno preko posnog" i to bi značilo da ćete početne slojeve slikati sa manje lanenog ulja u medijumu nego završne, a kod boja razredivih vodom važiće pravilo da prvi slojevi sadrže više vode a svaki naredni manje od prethodnog, dok se za završni sloj preporučuje korišćenje čiste boje ili boje razređene medijumom i glazing medijumom. Treba poštovati i pravilo nanošenja debljih slojeva preko tankih,a ne obrnuto, kako se ne bi javilo pucanje poslednjih slojeva.

 

 

Podloga za slikanje može biti platno ili karton, uobičajeno, ali je obavezno da bude pripremljena za rad uljem. Sav ostali pribor je isti onaj koji koristite za klasično uljano slikarstvo. Završena slika zahteva sloj zaštitnog laka - nakon 6 meseci do godinu dana sušenja, zavisno od debljine bojenih nanosa, potrebno je naneti neki od završnih lakova namenjenih uljanim slikama. Za one koji ne podnose mirise i isparenja klasičnih lakova, to može biti i lak iz serije vodorazredivih uljanih proizvoda koji je bez mirisa - i ovaj deo posla je, dakle, olakšan i učinjen prijatnijim.

 

.


Da li ste čuli da je pronađena nova nijansa plave?

Koja je vaša omiljena boja? Možda imate i više, tipa ljubičastu najviše volite da nosite, bež vam najviše prija u enterijeru, a najradije slikate u plavim tonovima. Možete li da zamislite svet bez ovih boja? Ideja da recimo baš ta plava uopšte ne postoji u našoj svesti je potpuno apstraktna, naročito u svetu u kome samo 6 godina po otkriću novog pigmenta plave boje, čuvena Crayola pravi pastelu kojom ćete moći da je primenite na svoja dela.

 

 

Međutim, tekstovi i književna dela poput Ilijade ukazuju na to da su naši davni preci registrovali samo 3 boje za početak, crnu, belu i crvenu, a potom i još dve, zelenu i žutu. Primećujete da plava nedostaje. I razlog tome nije bila nerazvijenost neke funkcije njihovih organizama, prosto su bili praktični. Crno i belo su se izdvojili kao razlika između noći i dana, crveno kao boja krvi je bila signal opasnosti, a žuta i zelena su percepirane iz potrebe da se razlikuje da li su plodovi spremni za jelo ili su još uvek, kako mi i danas kažemo, zeleni. Nije bilo potrebno opisivati more ili nebo koji su nam danas prva asocijacija na plavu u prirodi. Ali kada smo konačno percepirali plavu, izgleda da smo se poprilično oduševili njom.

 

 

Boje se dobijaju iz pigmenata koje ste u stara vremena mogli da nađete samo u prirodi, dok danas postoje hemijski načini da do njih dođemo. U stara vremena, pigmenti kojima su se dobijale boje su takođe bili sredstvo robne razmene i nešto čime se trgovalo. Tako je jedan od najskupljih pigmenata bio kamen Lapis Lazuli od koga se dobijala boja pod nazivom Vizantijsko plava. Ovu boju možete primetiti na freskama srednjevekovnih crkava, a koristili su je i veliki slikari poput van Ajka, ali samo kada bi naručilac dela dovoljno platio. Inače je primetno potpuno odsustvo plave boje na njegovim delima.

 

 

Vizantijsko plavo i danas je u upotrebi, poznatije Vam je možda pod nazivom Ultramarin. U međuvremenu, otkriveno je još nijansi plavih boja, 1802. godine recimo Kobalt plava. Najnoviju nijansu, kao što smo već rekli, otkrili su hemičari veoma skoro. Godine 2009. je  student hemije sa državnog univerziteta u Oregonu pomešao itrijum, indijum i mangan oksid. Rezultat je bila smesa sjajno plave boje i dobio je ime YinMn plava.

 

 

Crayola se odlučila za proizvodnju svojih čuvenih bojica i u ovoj prelepoj nijansi plave. Kako je rečeno, one će se naći u prodaji krajem 2017. godine. Za sada su u toku testiranja toksičnosti i bezbednosti boje za korisnike. Nova boja zauzeće mesto nijanse žute nazvane Maslačak, koju je Crayola povukla iz prodaje u martu 2017. Otvoren je i konkurs za smišljanje imena za ovu nijansu, budući da naziv koji je dobila u laboratoriji, nije baš...lak za izgovaranje.

 

 

Iz Crayole kažu da je njihov cilj da ostanu inovativni i u trendu, tako da se proizvodnja nove nijanse inspirisane pigmentom neobičnog imena nameće kao sasvim logična. Pigment se dobija na visokim temperaturama i to ga čini stabilnim i i otpornim na grajanje i hlađenje i čini da ne reaguje sa kiselinama i vodom. Laboratorija koja ga je otkrila ga je odmah i patentirala, a profesor koji je vodi rekao je da je otkriće bilo prosto sreća budući da nisu radili na otkrivanju novih pigmenata boje. On je rekao da zapravo većina naučnih otkrića dolazi sa neočekivanog mesta.

Sve što treba da znate o bojama za staklo

Boje za staklo su su jedan od onih proizvoda na savremenom tržištu hobi materijala uz pomoć koga svako od nas može ispolji svoju kreativnost. Za slikanje na staklu možete koristiti klasične akrilne boje, naravno, budući da su one primenjive na svaku površinu, ali za još bolji i trajniji efekat, na raspolaganju su vam boje proizvedene baš za ovu specifičnu površinu kojima možete dati novi sjaj starim vazama i tanjirima, dati lični pečat vinskim čašama koje ćete pokloniti nekom ili od obične skromne tegle napraviti još jedan ukras.

 

 

Boje za staklo dolaze u razlčičitim varijantama i pakovanjima i mogu se primenjivati na različite načine. Ono što je veoma važno da znate je da njihovu trajnost na površini u većini slučajeva osigurava - pečenje. Veoma je važno da uzmete u obzir da li proizvod koji planirate da ukrasite može da stane u rernu ili mikrotalasnu nakon primene boja, a takođe pri izboru marke i varijante, konsultujte etiketu boje da biste videli koliko je porebno da se predmet peče u rerni i na koliko stepeni kako bi ste nakon toga mogli normalno da ga perete ručno ili u mašini. Ako se radi o predmetu koji ne može da stane ili da se fizički prenese u mašinu, možete fiksirati svoje crteže uz pomoć fena za kosu.

Priprema površine i tipovi boja

Naravno, na tržištu ćete naći različite tipove boja. Jedna od osnovnih razlika je da li se radi o transparentnoj ili netransparentnoj boji i ova razlika može biti veoma značajna za vas pri izboru boja. Dakle, nije samo stvar u nijansi, već da li će se boja kada je primenite na staklu provideti (najčešće su nijanse ovih boja označene kao transparent) ili ne (označene su rečju opaque). Kada se odličite za vizuelni efekat koji ste želeli, važno je da znate i da ako želite da nijansa bude jača, možete primeniti još jedan sloj, 20 minuta do 1 sata pošto se prvi osuši. Ovo važi za oba tipa boja, s tim da kod transparentnih u slučaju dodatnih slojeva, smanjujete efekat transparentnosti. Da biste bolje videli svoje pokrete, u unutrašnjost predmeta koji bojite, postavite parče papira ili maramicu.

 

 

Što se same površine tiče, veoma je važno da ona bude čista i da na njoj ne bude nikakvih čestica, vidljivih ili nevidljivih, kako biste bili sigurni da će se boja primiti baš tamo gde je vi želite. Operite predmet koji dekorišete mlakom vodom i deterdžentom. Pre nekih boja poželjno je, a ponekad i neophodno, očistiti površinu alkoholom. I ovde konsultujte etiketu porizvoda. Bilo da koristite alkohol bilo deterdžent veoma je važno da površina bude apsolutno suva, to možete postići papirnim ubrusom ili pamučnim krpama.

Izbor četkica i način primene

Što se četkica tiče, možete se odlučiti i za sintetička vlakna i za prirodna vlakna, efekat je gotovo isti, s tim da ako slikate prirodnim vlaknima, crteži deluju mekše, ali uzmite u obzir i to da se četkice sa sintetičkim vlaknima uvek jefitinije. Što se oblika tiče, izaberite onaj koji odgovara vašoj zamisli, a najsigurniji ste sa okruglim čekticama srednje debljine. Ako niste toliko vešti u slikanju, šabloni koje možete ispuniti uz pomoć sunđerastih četkica su idealno rešenje.

 

 

Za lakše slikanje, možete prvo iscrtati konture buduće slike. Tu možete upotrebiti permanentni marker koji se neće videti kada preko njega pređete bojama za staklo, a možete se odlučiti i za neku od specijalnih kontura koje su poput olovke. One će se videti i daće vašem dekorisanom predmetu poseban efekat, a vama olakšati slikanje, jer će biti dovoljno da popunite unutrašnjost bojom. Na isti način možete koristiti i markere za staklo, samo za konture, ali njima možete uraditi i ceo crtež na staklu. Veoma je važno da boje za staklo nikako ne mešate sa vodom. Budite oprezni i pri radu sa četkicom da se na njoj nije zadržalo nešto vode posle pranja, budući da to može dosta ugroziti prijanjanje vaših boja na staklo.

 

 

Pre upotrebe veoma dobro promućkajte pakovanje boje, a budite spremni da ćete morati ponekad i da ih promešate dok radite. Ukoliko pogrešite pri radu ili vam se konačan rezultat ne dopada, boju možete veoma lako skinuti. Ostavite predmet u mlakoj vodi pomešanoj sa deterdžentom preko noći i već sutra možete početi ponovo.


Koji su to manje uobičajeni, ali ne i manje moćni, slikarski medijumi

Medijumi za slikanje uljanim bojama su dosta komplikovana tema, a umetnici se neće stideti da vam kažu da su im nepoznanica i da se zbog njih nisu oprobali u slikanju uljanim bojama. Nije tajna ni da se iza objašnjenja kada i koji treba da koristite krije nauka i to hemija, koja umetnicima može delovati – apstraktno i svakako strano.

 

 

Pa, ipak, budući da ćete najlakše saznati kako da ih koristite i koji vam odgovara tako što ćete sa njima eksperimentisati, možete i ovde pronaći dobru dozu kreativnosti. Postoje klasični mediji poput terpentina i lanenog ulja, a tu su i oni koji se ređe koriste, pa su samim tim veća nepoznanica. Pred vama su neka od ulja koja se ređe koriste i koja se mogu upotrebljavati samostalno, a mogu biti i jedna od komponenti medijuma koje samo pravite ili koje kupujete već spremljene.

Ulje šafrana

Za slikare koji žele najjasnije moguće boje i ida eliminišu svaku mogućnost da boje požute, ulje šafrana je zamena za laneno ulje. Ipak, treba imati na umu, da površina na kojoj je korišćeno ulje šafrana nakon sušenja nije toliko čvrsta, kao što je slučaj sa onim gde se koristi laneno ulje. U svakom slučaju, šafran je jeftiniji od lana, a tu je i činjenica da ga možete koristiti i kao sredstvo za pranje slikarskih četkica. Njemu veoma slično je ulje suncokreta, koje se, naravno drugačije pripremljeno, koristi eto i u slikarstvu, takođe je dostupno na tržištu.

 

 

Ulje maka

Još jedno ulje uz čiju ćete pomoć izbeći da vam boje požute, najčešće se koristi za blede i plave boje. Ulje maka je transparetnto i daće vašim bojama strukturu putera. Suši se sporije od ulja šafrana. Treba mu oko 5-7 dana za to, pa nije pogodno da se koristi u prvim slojevima slikanja, ali je odlično za mokro-na-mokro tehniku.

 

 

Orahovo ulje

Ovo ulje ima bledo-žućkastu braon boju i karakterističan miris. To je lagano ulje i njegova svrha je da uljanu boju učini tečnijom. Dobro je za svetle boje. Žuti manje od lanenog ulja ali više od ulja šafrana. Potrebno je 5-6 dana da se osuši. Ovo ulje nije jeftino, ali kao što je slučaj sa slikarskim priborom generalno, plaćate kvalitet.

 

 

Zanimljivo je takođe, da je ovo ulje na neki način prirodnije od ostalih, naročito od lanenog, pa ga koriste mnogi umetnici koji muku muče sa alergijama. I pored mnogih pozitivnih osobina, ovo ulje nije tako često u upotrebi, što zbog cene što zbog roka trajanja. Neophodno ga je držati u frižideru da se ne bi pokvarilo.

Kuvana ulja

Ovde se radi o uljima koja su zagrevana kako bi se stvorila supstanca koja ubrzava sušenje. Vremenom tamne i žute, pa ih je najbolje koristiti za tamne boje i za prve slojeve. Ako niste sigurni u rezultate koje ćete postiči njihovim korišćenjem, isprobajte ih prvo i nemojte da rizikujete da upropastite celu sliku.

 

 

Idealni medijum je bezbojan, trajan, fleksibilan, i ne utiče na boju pigmenta. Treba dobro znati odlike i performanse svakog od njih kako biste odabrali koje vašoj tehnici i želejnim rezulatatima najviše odgovara. Kada se radi o količini potrebnog, nedajte se uplašiti, koristite zdrav razum. Potrebna je ravnoteža, i previše i premalo će vas odvesti do neželjenih rezulata. Takođe, nemojte misli da ne možete da slikate bez medijuma, mnogo je slikara koji rade upravo to. Ne dozvolite da vas strah od hemije koju sa sobom nose medijumi spreči da probate slikanje uljanim bojama. Učinite to eksperimentičući, saznajte najpre kakvi su rezulati kao ih uopšte ne koristite, a onda pokušajte da sami otkrijete količinu i vrstu savršenu za vaša dela.

Kako da očistite četkice koje niste oprali odmah nakon korišćenja?

Inspirisani jednim od vaših pitanja, rešili smo da uradimo ovaj eksperiment kako bismo mogli na pitanje da odgovorimo informacijom iz prve ruke. Šta raditi sa četkicama koje niste oprali odmah nakon korišćenja? Mi i dalje ostajemo pri tome da četkice treba oprati dok je boja na njima sveža, dakle, što pre. Na taj način ćete im produžiti vek i sačuvati mekotu i oblik vlasi jer ih nećete mnogo maltretirati. Međutim, dešava se da zaboravite, da nemate vremena ili da prosto nemate snage i volje za pranje četkica jer ste svu energiju ostavili na slici. Pa se onda dešava da te četke ostanu tako neko vreme i boja na njima se osuši. Šta onda? Da ih bacite - žao vam je. Da ih očistite – biste, ali nemate ideju kako.

 

 

Rezultat našeg eksperimenta je lepa vest - znamo rešenje. Rastvarači čiju snagu smo upoređivali ovom prilikom su: nitro razređivač, uljani razređivač i terpentin. Ono što vam možemo otkriti je sledeće:
Možete spasiti svoje četke bilo kojim od ova tri rastvarača. S tim da će nitro razređivač to uraditi najbrže i najbolje (dovoljno je da ostavite četku sat vremena u njemu), uljanom razređivaču će trebati nešto više vremena (oko dva sata), dok terpentinu treba mnogo više i njegova moć rastvaranja osušene uljane boje je najslabija tako da preporučujemo da njega koristite ipak za četke na kojima boja nije potpuno sasušena.

 

 

Sipajte jedan od ova tri rastvarača u staklenu posudu (preporučujemo staklenu, keramičku ili slično, plastične posude izbegavajte jer postoji mogućnost da rastvarači rastope i njih) i jednostavno potopite četku u nju. Vodite računa da je četka u rastvaraču samo do metalnog dela da se ne bi oštetio lepak koji drži vlasi da one kasnije ne bi ispadale. Isto tako, vodite računa da sve ovo radite u prostoriji u kojoj cirkuliše vazduh ili najbolje – napolju (na terasi, u dvorištu) jer udisanje isparenja ovih materija nije preporučljivo.

 

 

Ostavite četku potopljenu sat, dva ili preko noći ako je u pitanju terpentin. Povremeno četku izvadite i obrišite papirnim ubrusom ili krpom izvlačeći iz nje boju koja se već rastvorila, pa je opet vratite u rastvarač. Sami ćete proceniti kada je vreme za sledeći korak, samo, vodite računa da četka ne ostane predugo u nitro ili uljanom razređivaču – to bi sagorelo dlaku. Kada ste četku izvadili iz posude dobro je obrišite i uklonite rastvorenu boju. Četku potom obavezno perite sapunom ili deterdžentom za suđe sve dok iz nje izlazi boja, pa je ostavite u horizontalnom položaju da se osuši.

 

 

Ako primetite da su dlačice „na sve strane raščupane” (što je moguće jer su bile tretirane jakom hemikalijom) možete na njih naprskati malo laka za kosu, prstima ih namestiti u prvobitni oblik i tako ostaviti da se suše. Metalni i drveni deo četke možete očistiti krpom na koju ste sipali malo nitro razređivača. Budite posebno pažljivi sa četkama od fine prirodne dlake, njih držite što kraće u razređivaču. Četka neće biti „kao nova” nakon ovakvog tretmana, ali biće itekako upotrebljiva i spremna za u nove pohode.

Sve što morate znati pre prve upotrebe slikarskih medija

Slikanje uljem na platnu je ozbiljna stvar. Veliki majstori slikarstva stvarali su ulja na platnu, a i dan danas ova tehnika je izbor profesionalaca pre svega. U školi nam ne dozvoljavaju ni da se približimo uljanim bojama (ako ste sad odrasla osoba, shvatate, zamislite te fleke) i uglavnom se družimo sa temperama i vodenim bojama.

 

 

Zbog toga ako poželite da isprobate ovaj najcenjeniji slikarski pribor, shvatićete da ne znate gotovo ništa o njima. Samim tim, još veća misterija mogu biti slikarski medijumi. Šta oni zapravo rade? U čemu je razlika između svih tih vrsta na tržištu? Ovo je dosta opširna tema tako da ćemo sada samo započeti odgovore na ova pitanja i upoznati se sa osnovnim i najpopularnijim sredstvima.

Zašto se koriste medijumi pri slikanju uljem na platnu?

Medijumi su hemijska sredstava koja nam pomažu da kontrolišemo dužinu sušenja ulja na platnu, njihovu konzistenciju i sjaj nakon završetka slikanja. Medijume možete koristite mešajući ih sa bojama na paleti ili možete umakati čektice za slikanje u njih svaki put kada vam to zatreba, kao što radite sa vodom pri slikanju akavrela. Medijumi su važni jer se svi ti divni efektni nastali slikanjem uljanim bojama na platnu zahvaljujući slojevima boje koju nanosite na platno. Da bi boje bile tako slojevite i kompozitne, neophodno je da slojevi boje imaju raličite brzine sušenja i fleksibilnost. Upravo ovo se postiže dodavanjem medijuma.

 

 

Magija slikarskih medijuma nastaje kada ih pomešate sa bojom u pravoj razmeri, a to je i jedan od razloga zašto nam se ova procedura ako smo laici ili nemamo iskustva čini toliko mističnom i komplikovanom. Većina medijuma po prirodi imaju naijansu koja vuče na žućkasto. To znači poseban oprez pri mešanju sa svetlim bojama, u protivnom će i ona same blago požuteti nakon sušenja.

Terpentin ulje

Po hemijskom sastavu, terpentin je rastvarač i jedan je od najčešće i tradicionalno korišćenih slikarskih medijuma. Ubrzava vreme sušenja tako što razbažuje boju, a potom isparava (isto što voda kod akrilnih boja). Terpentin je takođe dobar za čišćenje slikarskih četkica i  nezamenljiv je pribor u svakom ateljeu. Ako slikate u slojevima, terpentin koristiti za svoj osnovni, prvi sloj, budući da uvek treba prvo da primenite slojeve koji se brzo suše.

 

 

Rafinisano laneno ulje

Ovo je najpopularniji uljani medijum. Rafinisano laneno ulje usporava vreme sušenja, što može biti veoma korisna karakteristika, ako bojite u slojevima. Nek vaš moto bude „Sporo preko brzog“ , prvo naslikajte slojeve koji se brzo suše, a onda će svakom sledećem sloju koji dodate trebati više vremena da se osuši. Tako da možete dodavati sa svakim slojem još više medijuma. Ovaj medijum, između ostalog povećava sjaj i transparentnost kao i glatku koenzistenciju uljanih boja.

 

 

Štand laneno ulje

I ovaj medijum se dobija od semena lana, ali je razlika u odnosu na prethodno u tome što je ono ostavljeno da odstoji (otud naziv, eng. Stand = stajati) i da se zgusne. Takođe razlika jei u načinu proizvodnje, za razliku od rafinisanog lanenog ulja ovo ulje se dobija izlaganjem semenki lana visokim temperaturama ali u procesu bez prisustva kiseonika. To znači da je više koncentrovano i da ga možete koristiti u manjim količinama.  Ako vam, pak, ta gustina smeta, možete ga razrediti terpenitom. Osim što produžva period sušenja, funkcija štand lanenog ulja je da da dodatan sjaj. Takođe, omiljen je proizvod slikara koji sami izrađuju svoje boje.

 

 

Uradi sam medijumi

Medijume možete i sami praviti, ali su danas dostupni jako kvalitetni već gotovi medijumi sa različitim namenama (brzo sušivi, sporosušivi, ugušćeni medijumi...). Ako ste početnik nema potrebe da se upuštate u to jer će neki sa tržišta sigurno zadovoljiti vaše osnovne potrebe, a kasnije kada upoznate bolje uljane boje i to kako se one ponašaju možete sami praviti svoju mešavinu i prilagođavati je svom načinu slikanja. Takođe, do nekih sastojaka nije jednostavno doći ili su potrebni posebni procesi kako bi se oni spojili sa ostalim komponentama pa je to još jedan razlog da se kao početnici odlučite ipak za kupovinu gotove supstance.

 

 

Sve ovo što smo naveli se može koristiti i samo (terpentin, rafinisano ulje, štand ulje) ali je najbolje kada se napravi mešavina u određenoj razmeri jer svaki od ovih sastojaka ako se koristi u velikoj količini može naštetiti slici (terpentin smanjuje vezivnu moć, ulje usporava sušenje i žuti).  Ipak, ako se rešite da slikaju i potrebno vam je univerzalno i brzo rešenje koje će koristiti u svim slojevima, to bi mogla biti mešavina terpentina, lanenog ulja i nekoliko kapi damar laka.


Drvene bojice s efektom vodenih boja - Akvarel bojice

Akvarel bojice su veoma slične običnim olovkama i bojicama. Na isti način ih držite i rukujete njima, na isti način oštrite, na isti način možete da ih obrišete. Tek kada i ako dodate vodu, magija se događa. Možete dakle da ih koristite bez efekta vodenih boja i da imate savršene klasične crteže bojicama ili pastelama. A ako želite efekat vodenih boja, dodajte – vodu. Njihove prednosti su u tome što se lakše koriste, relativno su jeftine i posle upotrebe nema haosa koji treba da čistite. Sadrže posebno vezivo koji se razređuje u dodiru sa vodom i njemu možemo zahvaliti za efekat vodenih boja.

 

 

Što se formi boja tiče, na raspolaganju su vam u obliku klasičnih drvenih bojica ali i klasičnih pastela kojima možete crtati kao uobičajenim verzijama, a nakon toga dodati vodu ako želite. Što se tiče tvrdoće drvenih bojica, ne postoji neka oznaka ili kriterijum, već ona zavisi od samo proizvođača, pa vam je najbolje da isprobate više vrsta kako biste videli šta vama lično odgovara. Imajte na umu, što je bojica mekša, to ćete lakše preneti boju na papir.

 

 

Pastele se, kao što rekosmo, takođe proizvode sa dodatkom veziva koje se razređuje u dodiru sa vodom, tako da dobijete akvarel efekat. Ako želite da ispunite veće površine bojom ili da to učinite brže, pastele su odlično rešnje jer su mekše i šire od drvenih bojica. Kako su ove bojice i pastele, relativno nove na tržištu, obično je u njihovom nazivu nagašeno kakvog su karaktera, a ne retko proizvođači obeležavaju i svako ponaosob tako što na gornji deo utisnu znak poput slikarske četkice ili kapljice vode.

Kako se koriste akvarel bojice?

Korišćenje je vrlo jednostavno, kao kod običnih drvenih bojica ili pastela. Rukujete na njima na isti način, koristite iste rezače, a mogu se i obrisati na isti način. Maksimalni potencijal akvarelnih bojica možete izvući primenjujući vodu na nekoliko načina:

1. Primena vlažne slikarske četkice preko crteža bojicom ili pastelom – slikarskom četkicom koju ste pokvasili običnom čistom vodom prelazite preko linija koje ste iscrtali olovkom ili pastelom. Jačina nijanse zavisi od količine boje koju ste preneli na papir.  Ako vam je cilj što jača nijansa, nanesite više slojeva boje olovkom. U tu svrhu će vam možda biti lakše da koristite pastele neko bojice, ili da bojica bude poptuno tupa dok je koristite. Primenite četkicu selektivno, ne na sve površine, kako bi bio bolji efekat. Na kraju, ako je primenite svuda, zašto niste koristili samo vodene boje od početka.

2. Crtajte na vlažnom papiru – pre nego što počnete da crtate bojicama ili pastelama, ovlažite papir slikarskom četkicom u umerenim količinama. Dobićete posebne efekte, crtež će imati veoma meke i razlivene ivice. Ne preterujte sa količinom vode, i pazite da bojica ne bude previše zarezana, kako ne bi probušila papir.

 

 

3. Prenesite boju na četkicu – kao kada koristite klasične vodene boje pa vrhom četkice pokupite boju sa palete, tako možete pokupiti boju vlažnom četkicom sa vrha bojice ili pastele. Nadalje slikate normalno, kao što biste klasičim vodenim bojama.

4. Pokvasite vrh bojice ili pastele pre crtanja – dotaknite vrh bojice ili pastele mokrom četkicom ili ih prosto rukom blago pokvasite i počnite da crtate. Dobićete poteze jarkih boja koje će postati slabije i tanje kada se osuše.

5. Nastružite boju sa olovke – uz pomoć nožića nastružite komadiće sa vrha olovke, pospite ih na vlažan papir ili ih pospite na papir pa poprskajte vodom i gledajte kako se boja razliva. Ovo je odlična tehnika za dobijanje teksture.

 

 

Ne može da škodi da još jednom da napomenemo da ne bi trebalo celokpunu površinu da pokrijete vodom nakon crtanja bojicama ili pastelama. Suština ovog pribora je spoj ove dve tehnike. Ako ne želite da ostavite neku površinu suvom, možete kada se sve osuši da pojačate detalje koristeći ponovo akvarelne bojice i pastele. Umesto klasične slikarske četkice možete koristiti i četkice koje umesto drške imaju rezervoar sa vodom, na taj način ćete uvek osigurati da dovoljna količina vlage stigne do vrha četkice, a samim tim i do crteža.

Koliko slojeva treba naneti?

Ovde se pravilo ne razlikuje nešto mnogo od onog kod standardnih drvenih bojica i pastela. Možete u suštini naneti koliko slojeva hoćete. Ipak, imajte na umu da ako nanaeste previše slojeva, kada preko njih pređete vodom, to neće biti efekat već blato. Koliko će se boje mešati, zavisi od vaših poteza. Ako konstantno mokrom čekticom idete napred nazad preko obojene površine previše puta, voda će rastopiti sav pigment. Međutim, ako ste previše oprezni pa samo vodom dotaknete površinu, to nije dovoljno za pravi efekat – na ovaj način rastvoriće se samo pigment na vrhu.

 

 

Ako koristitie papir sa teksturom, ova karatkeristika (to da se pigment rastovri samo na vrhu) možete maksimlano okrenuti u svoju korist – probajte i videćete kako se poseban efekat i dubina stvara na ovaj način. Uz malo prakse sa ovim bojama videćete sopstvenim očima rezulatate pa će vam biti lakše da ocenite koji su pokreti odgovarajući. Nešto na šta možda niste navikli pri korišćenju klasičnih bojica je da morate da vodite računa da vrh bojice bude čist i da ne sadrži tragove drugih boja. Redovno ga čistite platnenom krpom ili parčetom papira kako se boje ne bi mešale kada vi to ne želite. Isto tako, kada je metod koji primenjujete da pretvorite bojicu u vodenu boju primena mokre četkice, budite oprezni i operite četkicu između primene na slojeve različitih boja.

 

 

Isprobajte u svojim kreacijama mogućnosti spoja dve tehnike. Lako i brzo ćete steći iskustvo, bar u poređenju sa drugim tehnikama, a rezultati će sigurno biti originalni, jer ovu novu tehniku nije još uvek ispobao veliki broj umetnika pa nam njene krajnje mogućnosti još nisu ni približno poznate.


Evo Zašto Bojanke za Odrasle Postaju Najpopularnija Antistres Terapija

Sećate se koliko ste se radovali kada vam kupe bojanku kad ste bili mali? Ili kad stignu nove drvene bojice i flomasteri, pa možete da obojite preostale crteže? Ako su mame slučajno sačuvale vaše bojanke u njima se može primetiti i kako ste rasli i napredovali jer su crteži sve ozbiljnije i lepše obojeni, a može se nešto iz njih saznati o vašem karateru, prema načinu na koji ste crteže popunjavali, može se videti da li ćete izrasti u strpljivu osobu, a prema tome da li ste dodavali sopstvene crteže već postojećim, može se zaključiti što šta o vašoj kreativnosti ali i buntovničkim predispozicijama.

 

 

Lepa vest je da su se bojanke od skora pridružile mnogim drugim stvarima koje su do sada bile namenjene isključivo deci, poput kompijuterskih igrica, i sada ih i odrasli mogu nabaviti sa motivima prilagođenim svojim interesovanjima i uživati u bojenju, povratku u detinjstvu i, kažu najnovija istraživanja, boriti se uz njihovu pomoć protiv stresa.

Efekat protiv stresa

Trend bojanki za odrasle je veoma nov, nastao je pre nekoliko godina u Francuskoj. Njegova popularnost tamo je izuzetno porasla, jedna od bojanki za odrasle prodata je u oko 300 000 primeraka. Uskoro se trend raširio po Evropi i na kraju prešao Atlantik i postao svetski trend. Autori crteža i njihovi izdavači tvrdili su da bojenje pomaže da se oslobodite stresa, pa su i teme crteža u skladu sa tim: tu su motivi iz prirode tradicionalno vezani za opuštanje ali i magične mandale – krugovi koji simbolizuju univerzum i mnogim kulturama se koriste za meditaciju.

 

 

Čak iako vam je prva pomisao da su antistres karakteristike bojanki samo reklama, seti te se da je za većinu ljudi detinjstvo najbezbrižniji period, a uz pomoć bojanki veoma se lako vraćate u njega. Samo ne bojite Raju, Gaju i Vlaju već vizuelizaciju meditacije. Takođe, psiholozi su sproveli mnoge studije koje dokazuju da nam boje pomažu pri odmaranju očiju i da određene nijanse mogu pomoći da bolje spavamo i sanjamo. Tu je i činjenica da nakon ceog dana provedenog ispred kompijutera i telefona, naše oči će nam biti zahvalne i odmoriće se gledajući u različite nijanse boja.

Čime boje odrasli

Bojanke za odrasle možete bojiti flomasterima, drvenim bojama ili čak pastelama, u zavisnosti od veštine i strpljenja. Za miks efekata koristite akvarelne bojice kojima ćete moći precizno da bojite, a da imate efekat vodenih boja. U prodaji možete naći i pribor u kombinaciji sa crtežima spremnim za bojenje. Preporuka je da isprobate šta vam odgovara i šta vas smiruje ili čini srećnima. Drevene bojice će biti najbolje ako želite da budete precizni, ali nijanse neće biti tako jake. Flomasteri će vam obezbediti jake nijanse, samo izbegavajte da ih jako pritiskate jer će se preslikati na boju ispod.

 

 

Ista preporuka važi i za motive, ne mora da znači da i vi osećate smirenost uz pomoć mandale, ali vas zato može uveseliti bojenje nekog pejzaža. Izaberite čime želite da bojite, a potom se prepustite uživanju i nastojite da što manje razmišljate, treba da se opustite, a ne da poštujete pravila. Koristite što više boja i uklapajte ih tako da vas njihovi kontrasti ili prelivanja čine zadovoljnim i da prijaju vašim očima, ništa drugo nije bitno.

Zentangle

Ako želite da sve uradite sami, odnosno i da crtate i da obojite, postoji još jedno sjajno rešenje u svetu poznato kao tehnika Zentangle. Ideja je da pomoću posebnih flomastera tankog vrha i sa veoma kvalitetnim mastilom nacrtate šare i ukrase. To mogu biti konkretni oblici poput cvetova i srca koje potom ispunjavate linijama, a možete prosto povezati mnoštvo paralelnih linija, kriva i prava na način koji se vama sviđa. Nešto kao one linijice koje žvrljate po papriu u toku dugih telekonskih razgovra, samo malo preciznije i kreativnije. Ideja Zentangle tehnike je da dostignete mir i oslobodite se stresa tako što ćete svoje linijice na papiru dovesti u red. Tako nastalu sopstvenu bojanku možete obojiti kako želite i čime god želite.

 

 

Nije važno da li ste talentovani za likovne umetnsti ili ne, ideja bojanku za odrasle je da ove tehnike budu bliske svakom od nas i da svako može da uživa i da se opusti, bez mnogo razmišljanja o svojim kreativnim sposobnostima. Pronađite crtež koji prija vašem oku ili ga sami kreirajte a potom i obucite u boje koje se vama dopadaju.


Predstavljamo proizvod - Rastvor za express transfer Pentart

Dekupaž tehnika nam je odavno svima poznata ali i omiljena. Popularna je zbo svoje jednostavnosti već veoma dugo, a zapravo postoji još mogo mnogo duže. Ideja da prenesete motvi sa salvete na komad nameštaja i mnoge druge tako da taj motiv izgleda kao da je veštim rukama nacrtan na tu površinu pa još i ima patinu i potiče iz nekih davnih vremena, svima se veoma dopada, a oduševljenje je još veće kada vidite koliko se lako primenjuje ova tehnika.

 

 

Stvari postaju još bolje sa rastvorom za transfer fotografija - njegovo postojanje i takođe laka primena znače da ne morate više da se ograničavate na motive koje pronalazite na salvetama. Ovim transferima možete preneti bilo koju fotografiju, crno belu ili u boji, otštampanu na uobičajeni beli papir koji se koristi za lasersku štampu, na glatku površinu drveta, tkanine, čak i na gumu.

Šta je potrebno?

Osim samog rastvora, biće vam naravno potrebna i podloga. Neka bude čista i glatka. Ako se radi o drvetu, utvrdite da je površina uglačana i uklonite evenutalne čestic prašine koje se mogu ponašati kao neravnine. Ako se radi o tkanini, takođe je dobro prebrišite. Za primenu rastvora, trebaće vam štapići za uši, kao i drvena špatula ili štapić (nešto pout štapića od sladoleda ili za pregled grla kod doktora). Trebaće vam i malo vate sa strane ili maramice i naravno otštampani motiv koji prenosite.

 

 

Možete upotrebiti neku svoju fotografiju, samo nemojte nikako koristiti original već je prvo kopirajte na papir, a možete recimo pronaći motiv ili fotografiju koja vam se sviđa na internetu i otštampati je. Kao što smo već rekli, nije potrebna nikakva posebna vrsta papira, ukoliko kod kuće imate štampač, onaj papir koji koristite za njega će biti odličan, a isto važi i ako odete u najbližu kopirnicu - papir koji tamo koriste za štampu i kopiranje će vam završiti posao. Samo izaberite motiv koji vam se dopada i koji može da stane na površinu koju ste zamislili. Ako prenosite na tkaninu, trebaće vam još jedno pomagalo - pegla, a da se papir ne bi mrdao tokom nanošenja trasfera, nabavite selotejp ili lepljivu traku.

Transfer na drvo

Papir na kome je otštampan motiv iskrojite odstranivši prazne delove, tako da vam ne smetaju pri nanošenju transfera. Postavite motiv direktno na površinu koju želite da ukrasite (dakle fotografija ide pravo na predmet koji ukrašavamo, a transfer nanosimo na poleđinu papira). Zalepite lepljivom trakom ivice papira na površinu kako bi se što manje pomerao dok nanosite transfer. Umočite u bočicu transfera štapić za uči, ako mislite da je upio previše rastvora, odstranite višak maramicom.

 

 

Nanesite trenasfer na celu površinu papira, odmerenim pokretima. Dok kvasite papir moći ćete da vidi kako se sada motiv providi i sa strane papira na koju nanosimo transfer. Kada prekrijete otprilike četvrtinu papira, napravite pauzu u nanošenju kako bi se deo na kome je već transfer ravnomerno ispritiskali drvenom špatulom i tako bili sigurni da se svaki deo motiva preneo na drvo. Zatim nanesite transfer na sledeću četvrtinu, pa ponovite postupak sa drvenom špatulom. Kada ste prešli celu površinu papira na kome je fotografija koju prenostite, lagano skinite papir sa površine zajedno sa lepljivom trakom. Videćete da je celokupan motiv sada na ukrašenoj površini, sa onim efektom patine karakterističnim za dekupaž.

Transfer na tkaninu

Ukoliko predmet na koji prenosite fotografiju ima dve strane, poput majice ili torbe, obavezno postavite karton ispod tkanine, kako bi se motiv preslikao samo tamo gde ga vi želite. Postupak prenošenja štapićem za uši i drvenom špatulom će biiti isti, samo što će te pri transferu na tkaninu, prvo, nakon prelaska špatulom preći preko površine i peglom na umerenoj temepraturi, i drugo, preći ćete površinu transferom špatulom i pegom jednom, a potom još jedan sloj transfera i pritiska drvenom špatulom, nakon čega uklanjate papir i pegalte površinu još jednom. Ne zaboravite da isklučite paru obavezno, ako vaša pegla ima i tu opciju.

 

 

Kao i za sve veštine, trebaće vam malo vežbe. Bitno je da ne nanesete ni previše ni premalo transfera na štapić, kao ida dobro ocenite pritisak drvene špatule. Ako transfera nema previše na štapiću, drvena špatula će lako samo dodati pritisak i bolje preneti sliku na podlogu, tako da je za početak važno da dobro procenite količinu transfera. Počnite od manjih površina kako biste se malo uvežbali, a kasnije možete brzo i lako ukrašavati čak i nameštaj i velike komade odeće. Za predmete od drveta nije potrebno fiksiranje, odnosno ne morate koristiti još neki proizvod radi zaštite, dok kod tkanine fiksiranje vršimo upravo peglanjem.

 

 

 


6 tehnika pomoću kojih će vaša uskršnja jaja biti jedinstvena

Sigurno postoji bezbroj razloga da se radujemo dolazećem Uskrsu, a za kreativce i decu glavni razlog je bez sumnje ukrašavanje jaja. Tradicija nalaže bojenje u crveno, ali vremenom smo dodali gotovo sve boje. Pored klasičnog farbanja prehrambenim bojama, tu je farbanje ljuskama od luka i drugim sličnim prirodnim tehnikama koje smo naučili od baka.

 

 

Naravno, tu su različite tehnike koje možemo pozajmiti iz slikarstva i hobija u cilju što veće originalnosti. Zamislite da su jaja koja planirate da obojite (bilo da su kuvana, drvena ili od stiropora) vaše minijatruno ovalno platno, i videćete da su mogućnosti za kreativno dekorisanje beskrajne. Pred Vama je šest tehnika kojima možete ukrasiti svoja uskršnja jaja tako da ne liče ni na jedna druga.

Dekupaž

Jednostavna tehnika ukrašavanja nameštaja, posuđa i svih mogućih ukrasa uz pomoć lepka i salveta primenljiva je naravno i na centralni ukras Uskrsa. Možete je koristiti na drvenim jajima, jajima od stiropora, ali i na kuvanim jajima, ali samo ako planirate da vam budu isključivo za ukras jer je ljuska jajeta porozna tako da ne treba jesti jaje na koje su primenjene hemiklaije. Čak i ako nikada ranije niste radili dekupaž, mala površina jajeta je savršena za prvi put, a kako ga sigurno nećete primeniti samo na jednom, dok dekorišete sva koja želite, postaćete stručnjak.

 

 

Osim jaja biće vam potreban lepak i lak za dekupaž i naravno papir kojim ćete dekorisati površinu. Najbolje je, naročito ako se ovim prvi put bavite da to budu salvete sa uskršnjim motivima. Trebaće vam i jedna manja četkica za slikanje kojom ćete naneti lepak za dekupaž. Pre nego što počenete, odvojite treći sloj salvete jer ćete samo njega lepiti, a potom iskrojite motiv koji želite kao dekoraciju. Imajte na umu da motivi treba da budu što manji jer jaja nemaju veliku površinu.

 

 

Pre nego što zalepite motiv, ako radite na kuvanim jajima neka ona obavezno budu čista i suva, a ako su u ptanju jaja od stiropora ili drvena jaja, išmirglajte površinu kako bi bila glatka i ravna. Motiv postavite tamo gde želite da se zalepi, a zatim nanesite malo lepka na četkcu i prelazite polako preko površine lepeći ga postupno. Nakon toga ostavite lepak da se osuši. Kada ste zadovoljni nanesenim motivima, a oni se osušili, možete preći preko cele površine lepokom još jednom koji će sada imati funkciju zaštitnog laka.

Vodene boje

Ovaj način dekoracije je idealan ako hoćete da se osećate kao pravi umetnik. Kuvana jaja će ovde biti najbolja podloga, samo što ni u ovom slučaju kasnije neće biti za jelo. Površina jaja mora naravno biti čista, a na vama je da li želite da bude mokra ili suva. Ako je jaje pokvašeno, dobićete posebne efekte dok slikate vodenim bojama, samo nanesite boje u debljem sloju i gledajte kako se mešaju. Boje možete primeniti slikarskom četkicom, i to okruglom za najbolje rezultate. Kako površina na kojoj ćete slikati nije uopšte velika, neka i četkica bude manje veličine. Osim klasičnih vodenih boja, možete koristiti i akvarel bojice sa kojima ćete lakše izvlačiiti precizne linije, ali morate biti oprezni da ne pritiskate mnogo da se ljuska ne bi polomila.

 

 

Veoma interesantan efekat vodenih boja možete dobiti i uz pomoć platične providne folije koju verovatno imate u svom domaćinstvu. Zgužvajte je a potom uz pomoć nje razmrljajte slojeve nanete vodene boje. Boja će se sa nekih mesta potpuno skinuti, a na drugim delovima će je biti mnogo više.

Mermerni efekat

Za ovaj efekat trebaće vam posebna vrsta boja koje se baš tako zovu - Boje za mermerni efekat i najbolje je da ih primenite na jajima od stripora budući da njih možete staviti na vrh drvenog štapića (malo deblje i duže čačkalice, nešto što obično vidite na roštilju), što je izuzetno bitno za uspešnu primenu.

 

 

Čak i da se odlučite za kuvana, imajte na umu da nećete moći da ih poslužite na trpezi, njihova funkcija biće samo dekoracija. Ako radite na jajima od stiropora, imaćete originalan ukras koji može da traje i do sledeće godine, a vi ove boje možete upotrebiti i na drugim predmetima kao dekoraciju.

 

 

Počnite tako što ćete u plastičnu posudu sipati vodu. Zatim dodate na njenu površinu nekoliko kapi boje za mermerni efekat u nijansi koju sami odaberete. Svaki put dodajte novu boju tako što ćete kanuti u sredinu prethodne. Kada ste dodali dovoljno nijansi, možete napraviti specifičan oblik tako što ćete krzo njih polako više puta prolaziti drvenim štapićem, praveći kružne ili polukružne poteze. Kada ste zadovoljni kako šara izgleda, jaje zabodeno na drveni štapić polako umočite u obojenu površinu vode sve dok ga ne pokrijete potpuno, a potom ga brzim pokretom izvucite.  Ovim bojama potrebno je 15-30 minuta da se osuše, a efekat je prelep i gotovo neponovljiv.

Efekat školske table

Možda se već čuli za sjajnu boju kojom možete prekriti drvo, platno ili hartiju i tako dobiti površinu po kojoj možete pisati kredom i brisati kasnije. Možda ste njome već prekrili zid ili ukrasili vrata. Ako nju primenite i na uskršnje dekoracije bez sumnje ćete imati nešto što niko drugi nema. Boje s efektom školske table postoje u više različitih nijansi i možete je primeniti na drvena jaja, papirna ili jaja od stiropora. Kuvana jaja nisu opcija jer je prevashodna ideja ove boje da površinu možete ponovo koristiti.

 

 

Pre primene ove boje važno je da površina bude čista i ravna, zato ako je recimo reč o drvetu, obavezno ga ošmirglajte. Primenite boju širokom četkicom kako bi ona bila što ravnomernije raspoređena. Kada se prvi sloj osuši, možete preći još jednom ako želite jaču nijansu. Ovako obojena jaja biće interesantna sama po sebi, a čim se osuše možete ih zajedno sa kredom dati deci koja ih mogu ukrasiti razičitim šarama i šablonima, koliko god puta žele, sve dok ne budu zadovoljna.

Šare uz pomoć flomastera

Ovo je tehnika kojom će fantastične ukrase napraviti čak i oni koji umeju da nacrtaju samo čiča glišu. Uzmite u ruke kuvano, drveno ili jaje od stripora, očistite i potpuno osušite površinu i uz pomoć flomastera tankog vrha crtajte šare i šablone povezujući ravne i krive linije. Stilizujte linijice koje obično žvrljate dok pričate telefonom i pretvorite ih u divni precizni ukras preko cele površine jajeta. Za još lepši efekat, možete ove šarice primeniti i na već obojenim jajima. Osim što ćete imati lepo ukrašen praznik, psiholozi kažu da ova tehnika smiruje i oslobađa od stresa.

 

 

Akvarelni i akrilni markeri

Korišćenje markera odnosno flomastera debelog vrha koji su punjeni akrilnim ili vodenim bojama takođe je sjajno rešenje pre svega za one koji nisu vični ili iskusni u crtanju i slikanju. Koristeći akvarel markere imaćete bolju kontrolu poteza, naročito na obloj površini jajeta, a dobićete fantastične efekte veoma slične onim koje dobijate pri korišćenju klasičnih vodenih boja. Ovde će sama tekstura jajeta koje može biti i kuvano i drveno i od siropora, veoma doprineti konačnom izgledu. Takođe, konačnom efektu kao i kod vodenih boja, doprineće i to da li je površina bila mokra ili suva.

 

 

Akrilni markeri su takođe veoma zgodni za precizne poteze i olakšaće vam ukrašavanje ako nemate preterano uvežbane ruke. Kao i akrilne boje kojima su punjeni, mogu se primeniti na sve površine, tako da ponovo sve vrste jaja dolaze u obzir. Akrilni markeri su još lakši za korišćenje od akvarelnih jer nema curenja i možete ih iskoristiti za formiranje elegantinh ukrasa poput tačaka i geometrijskih oblika. Ove markere ćete pronaći u metalik poput srebrne i drugim neobičnim nijansama što im je prednost u odnosu na sve ostale tehnike.

 

 

Bonus

Dok je bez sumnje zajednička pozitivna strana svih gore navedenih tehnika njihova lepota i originalnost, ali i lakoća primene, negativno je što nažalost, ako se odlučimo da bilo koju od njih primenimo na kuvana jaja, nećemo moći da ih kasnije pojedemo. Boje i ostala sredstva su prelepe, ali nažalost nisu jestive, a mogu lako kroz tanku ljusku jajeta doći do njegove unutrašnjosti. Na svu sreću, za dekupaž postoji vrlo jednostavna zamena za lepak, koja je ne samo jestiva već i hranljiva, tako da ne morate da se odreknete zadovoljstva da osim u lepoti jaja uživate i u njihovom ukusu.

 

 

Trebaće vam salvete naravno, kao i kod dekupaža uz pomoć lepka, i sa njima će postupak biti potpuno isti - odvajamo treći sloj salvete i krojimo motiv koji želimo da zalepimo. Glavna i presudna razlika biće to što ćemo sada koristiti umesto lepka za dekupaž, prirodni lepak - belance. Umutite belance dobro, dok ne zapeni, a onda ga nanesite polako i postupno četkicom na površinu jajeta, zatim na belance postavljate motiv salvete koji blago čistom četkicom lepite na površinu jajeta. Ostavite da se osuši, a nakon toga možete jajetu dati sjaj tako što ćete preći jestivim uljem preko porvšine, ali to nije neophodno ako ste zadovoljni mat izgledom.

 

 

Praznici nas obično okupljaju, ako običnim danima nemamo dovoljno vremena jedni za druge. Bez sumnje, tema za razgovor mnogih na tim okupljanjima biće čiji su kolači uspešniji i čija uskršnja jaja najlepša. Ako primenite neku od ovih tehnika, sigurno će mnogi zaključiti da su vaša pobedila, a možda pristanete i da im otkrijete svoje tajne.


Views and questions VISITORS

XXtk3GFF
U02hcWFM
16.05.2017 16:43
c2pnOPRCRNRP
sPCX2D9UwA1
09.05.2017 22:33
WV6Iawi8
aNl2IaVD9MO
09.05.2017 06:10
mGvMJEBifCaehwPGeze
afasaFad2da
01.04.2017 10:22

Ako želite da slikate bojama za tekstil, ovih 5 stvari morate da znate!

Uz zaista malo potrošenog novca na boje i četkicu, možete postati sopstveni modni kreator i stvarati umtenička dela na odeći, u svom domu. Akrilne boje i specijalne boje za tekstil su proizvodi uz pomoć kojih možete vratiti u život svoje stare majice i košulje, ili od para pantalona kakve nosi ceo grad napraviti unikat koji ćete imati samo vi. Pred vama je nekoliko saveta za najbolje razultate, naročito ako ovako nešto radite prvi put.

Tip tkanine

Kao što to često biva, vrsta tkatnine najpodesnija da bude podloga za slikanje je pamuk. To naravno ne znači da ni jedna druga vrsta ne dolazi u obzir. Pamuk pomešan sa sintetikom će takođe imati zadovoljavajuće rezultate, samo prosto neće biti toliko dobri kao na čistom pamuku. Svila je takođe odgovarajuća podloga, kao i mnoge druge vrste materijala. Ono što je važno je da pri izboru vrste boje i njene marke, konsultujte šta kaže proizvođač, za koje materijale je napravio boju.

 

 

Izuzetno je važno i na koji način se boja fiksira. Proizvođač će i to navesti, a za vas je to važno zbog odabira tkanine. Ako vaša tkanina ne može da se pegla, ne treba da odaberete boju koja se fiksira peglom, već neku kojoj je dovoljno sušenje na vazduhu.  Imajte na umu da će crteži uvek boje uspeti na svetloj tkanini i za to možete koristiti boje za tekstil za svetlu tkaninu, mada postoje i posebne boje za tekstil za tamnu tkaninu koje imaju jače pigmente jer logično na tamnim površinama mnogo je teže postići željenu nijansu.

Pakovanja i način primene boje

Boje za tkaninu dolaze u više vrste pakovanja: Mogu biti u boje za tekstil u teglici, bočici sa aplikatorom na vrhu, boje za tekstil u markeru ili boje za tekstil u spreju. Bočice se aplikatorom i markeri su pogodni za precizne linije i ako želite da pišete više nego da crtate. Sprej će najbolje ići ako za oslikavanje koristite šablone. Šabloni mogu biti fantastično pomogalo, uz njih možete ukrasiti tkaninu čak iako niste vični slikanju i crtanju. Jednostavno ih postavite na deo koji želite i ispunite bojom uz pomoć četkice, spreja ili sunđera.

 

 

U slučaju boja u teglici će vam trebati dodatni pribor, odnosno četkice za slikanje. Najbolje je da budu četkice sa sintetičkom dlakom, a što se oblika tiče, možete se opredeliti za jednu ravnu srednje veličine pomoću koje ćete uz malo vežbe uspeti da izvedete sve potrebne poteze, od preciznih linija do popunjavanja bojom većih površina.

 

 

Posebna vrsta boja za tekstil su boje za tekstil za slikanje prstima. Njihov hemijski sastav namenjen je specijalno za najmlađe, kako bi i oni mogli da ukrase svoje odevne predmete prstićima i šakicama. Napravljene su bez opasnih hemikalija i tako da mogu lako da se isperu sa kože ali i da ne bude preveliki problem ukoliko dođu u dodir sa ustima i ne daj bože malo ih probaju.

Akrilne boje umesto boja za tekstil

Akrilne boje su odgovarajuće za bilo koju podlogu, od zida do slikarskog platna, pa samim tim i za tkaninu. Ono što je nezgodno je će površinu tekstila pretvoriti u nešto nalik kartonu. Dakle, previše je čvrsto ukoliko ih ako ih primenite nerazblažene.

 

 

Zato će vam biti potreban medijum za akrilne boje, a da biste ih razblažili u pravoj meri, pratite uputsva proizvođača medijuma prvi put, da biste stekli iskustvo, pa sledeći budite spemni na odstupanja od njega dok ne dobijete zadovoljavajući rezultat. Akrilne boje kojima je oslikana tkanina, možete fiksirati peglom, ako tkanina dozvoljava.

Priprema podloge

Kada ste odabrali tip boje, aplikatora i tkanine, vreme je da tkaninu pripremite. Savetuje se da je obavezno operete, ali da ne koristite izbeljivač jer se on može zadržati na tkanini u mikroskopskim tragovima i ometati vaš kreativni rad bojama. Nakon sušenja, možete opeglati tkaninu kako bi lakše upila boju i kako se boje ne bi mešale na tkanini tamo gde vi to ne želite. Postavite karton između dve strane odevnog predmeta (može i neka druga tvrda podloga) na kome slikate, kako bi boja ostala samo na onoj strani koju ste vi isplanirali. Ako se odevni predmet previše pomera dok radite, zakačite štipaljke sa svih strana.

 

 


Neka vam sav potreban materijal bude na dohvat ruke tako da vas razmišljanje o njemu ne bi dekoncentrisalo.
Napravite prvo skicu na papiru, a možete je olovkom uraditi i na samoj tkanini, a onda počnite da oslikavate četkicom ili nekim drugim od gore pomentih aplikatora. Budeite strpljivi i radite polako jer će sva boja nanesena na tekstil na njemu i ostati, tako da nema mesta greškama. Brišite ruke od boje što češće između poteza kako ne biste slučajno rukom ostavili boju na tkanini, jer nećete moći da je skinete.

Sušenje i fiksiranje

Fiksiranje je završni proces obrade tkanine u kom se boje toliko stvrdnu tj sjedine sa tkaninom, da ih ni pranje u mašini za veš ne može skinuti. Bilo da će uslediti fiksiranje peglom ili ne, obavezno ostavite površinu da se dobro dobro osuši, minimum 24 sata, ali poželjno je i više, do 72 sata. Ukoliko ste odabrali vrstu boje koja ne mora da se fiksira peglanjem, možete je nakon ovog perioda sušenja prati i koristiti normalno.

 

Ako je potrebno fiksiranje peglom, prilagodite temperaturu pegle samoj tkanini. Prevrnite tkaninu ili preko oslikane površine stavite stavite parče obične hartije ili papira za pečenje. Prelazite polako peglom preko površine minimum 2 minuta, a maksimum 5 minuta. Obavezno isključite ispuštanje pare ako je u pitanju parna pegla, u protivnom ćete upropastiti crtež.

 

 

Pored toga što bojama za tekstil možete osvežiti svoju odeću ili joj dati originalnost, možete ih upotrebiti i za dekoraciju enterijera, tako što ćete njima slikati po stolnjacima ili zavesama i jastučnicama, na primer. Možete čak i kupiti predmete od tkanine namenjene za one koji na svoj svojoj odeći žele lični pečat, poput belih majica i cegera, jastučnica i kecelja. Uz malo vežbe, u svakom slučaju, možete postati veoma vešti i uspešni, samo je potrebno da se nekoliko puta oprobate.


Koje je najbolje slikarsko platno - na ramu, kartonu ili u rolni ?

Pri kupovini proizvoda bilo koje vrste "veliki izbor" je istovremeno naš najveći prijatelj i naš najveći problem. Kada se pripremate za kupovinu, veoma je važno da tačno znate šta vam treba, šta želite i šta se nudi, kako ne biste kupili pogrešan proizvod, ali ni potrošili više novca nego što treba. Kada govorimo o slikarskim platnima, već smo videli da ona mogu biti lanena ili pamučna, da mogu biti impregrirana (primirana) ili ih možete kupiti bez premaza za primiranje i primirati sami, kao i da možete izabrati koje će boje biti podloga koju ćete koristiti.

 

 

Još jedna veoma važna karakteristika platna je njihov oblik. Kao što možete da birate da sami pripremite platna ili da ih kupite gotova, tako možete da izaberete i u kom obliku želite da bude slikarsko platno. Znanje šta vam se nudi u ovom slučaju može biti presudno za uspeh samog umetničkog dela.

Platna u rolni

Platna u rolni se najčešće prodaju po metru dužine ili po metru kvadratnom. Obratite pažnju pri kupovini da li su pripremljena (primirana) ili nisu. I ona mogu biti pamučna ili lanena, a važno je da, ako su pripremljena, proverite za koju vrstu boja su. Uostalom to važi za sve oblike platna. Jedna od prednosti ovih platna je svakako cena. Neretko je veće dimenzije platna mnogo lakše pronaći baš u ovom obliku nego kada je ono već zategnuto na ram.

 

 

Ova platna za neke će biti potpuna sloboda, za druge pak previše dodatnog posla. Na vama je da odlučite u koju grupu spadate. Za postaljvanje na ram će vam trebati dodatni alat, poput klešta za postavljanje platna (koja ćete doduše jednom nabaviti pa uvek imati, tako da nisu neki izdatak) i letivca za uramljivanje. Trebaće vam vešte ruke da obavite i ovaj deo posla, ali uz malo vežbe i volje, postaćete pravi profesionalac. Uz to, imaćete punu kontrolu nad tipom španovanja, odnosno gde će biti, nekada ekserčići i čekić, danas municija za heftalicu koja drže platno na ramu (bez klešta se generalno može ali bez ovoga nikako). U potpunosti će zavisi od vašeg izbora i potreba ili kreativnog rešenja. Takođe, daje vam i mogućnost kontrole nad time koliko će vaše platno biti zategnuto, što je kod nekih načina slikanja izuzetno važno. Naravno, ako je ovaj deo za vas napor i dok samo razmišljate o njemu, već ste svesni da samostalno zatezanje platna na ram nije ono što vama odgovara.

 

 

Ipak, postoje stvari koje mogu „poći po zlu“ ako nemate dovoljno iskustva, poput toga da se platno nabora ili da ne bude dobro zategnuto i ako ne znate cake koje bi vaše platno u tom slučaju spasile (kvašenje platna sa zadnje strane, ostavljanje ekserčića ili municije na pola ukucane i slično) biće veće štete nego koristi.

 

Sem što ih možete postaviti na ram, platno koje kupite u rolni možete zalepiti na podloge poput kartona ili lesonita. Ovim se koriste slikari čijoj tehnici odgovara čvrsta podloga (zbog jačine poteza, zbog koršćenja grebanja špahtlom za postizanje određenih efekata ili upotrebe nekih od nekonvencionalnih slikarskih tehnika).

 

 

Zanimljivo je spomenuti mnoge, naročito savremene umetnike, čija kreativnost ne zna za granice, a to se ispoljava upravo u slikanju na platnu u rolni koje nije postavljeno ni na kakav ram. To podrazumeva i da recimo možete da ga isečete sami i date mu neki neobičan oblik ili da čitav pod svog ateljea prekrijete platnom i uživate u širini i slobodi. Pa, ko voli, nek izvoli.

Platno na kartonu

Platno na kartonu je varijanta osmišljena za početnike i slikare iz hobija. To je praktično slikarsko platno od pamuka ili lana zalepljeno na veoma čvrst karton čija debljina varira. Najčešće se, baš zbog svoje ciljne grupe, nalaze u prodaji već pripremljena. Prednost im je čvrstina u kombinaciji sa malom težinom, a tu je i cena, tako da su idealna za slikanje napolju. Mogu veoma dobro poslužiti i budućim profesionalcima za vežbu, ali nisu pogodna za one koji žele da budu sigurni u trajnost svojih dela. Ova platna su svakako vrlo pristupačnih cena, bez dodatnog posla što im može biti izuzetna prednost koju ne treba zanemariti. Delo nastalo na ovoj podlozi možete i uramiti i dati mu takav izgled da na prvi pogled čak neće biti vidljivo da li je slika nastala na pravom slikarskom platnu ili na ovoj ekonomičnijoj varijanti.

 

 

Dobro je da znate da ova platna možete naći u nekim nekonvencionalnim oblicima, poput kružnog ili ovalnog. Ovaj dodatak oblika može vam poslužiti kao inspiracija ili pomoći da bolje dočarate nešto što ste zamislili, pa u tom smislu ova platna ne moraju biti samo za početnike i one koji slikaju iz hobija.

Platno na ramu

Platno na ramu je ponovo varijanta pamučnog i lanenog slikarskog platna zategnutog na ram određenih dimenzija. Omiljeni pribor profesionalaca, takođe može biti već premazano Gesso primerom, ali ga možete nabaviti i bez premaza za primiranje. U svakom slučaju, trebalo bi da znate, da čak i kada kupite primirano platno, neki slikari bi vas savetovali da vi pređete jednom primerom preko površine. To je preporučljivo u slučajevima kada slikaru ne odgovara upojnost platna pa može da ga premaže nečim da mu smanji tu upojnost i spreči matiranje boje.

 

 

Napravljeno je da traje, a sam ram je dostupan u različitim debljinama. Odluku o tome koja debiljna je odgovarajuća za vas donesite na osnovu toga kako želite da platno izgleda na zidu kada delo na njemu već bude gotovo. Profesionalci su jako zahvalni na pojavi ovakvih platna na tržištu, jer im ostavljaju više vremena da se posvete samom delu. A takođe, zahvalni su i oni koji se tek upuštaju u slikanje zbog nesigurnosti i nepoznavanja procesa impregniranja i prepariranja platna.

 

 

Tradicionalna debljina je 2 cm (hobby varijanta može biti i manje, debljine rama 1.5 cm) se preporučuje za slike koje ćete uramiti kada budu gotove. Ako ste sa moderniji pristup, tu su platna debljine 4 cm ili 6 cm koja su predviđena da ih na zid postavite bez rama, a vaša kreativnost se može videti i na bočnim ivicama platna, a ne samo na uobičajenom prednjem delu. Tako svojim delima dajete još jednu dimenziju.  Izuzetno je bitno kako su ova platna španovana, odnosno gde se nalaze ekseričići koji ih drže zategnuta. Kod španovanja platna u rolni, to sami birate, a kod onih već zategnutih na ram, na tržištu se mogu naći obe varijante.

 

 

Nema sumnje da svaki od oblika u kome kupujete slikarsko platno treba da vam bude poznat pre nego što ih nabavite, bilo da je to zbog štednje bilo da je razlog što podloga ne treba da ograničava vašu kreativnost već da je oslobodi i omogući. Razmislite dobro koji se oblik najbolje slaže sa vašim načinom rada ali i sa vašim karakterom. Sa jedne strane ekomski momenat ne bi trebalo da bude presudan, a sa druge strane dobro je što postoje i ekonomične varijante poput platna na kartonu, kako bi svakome bile dostupne.


Koja je razlika između pamučnog, lanenog i drugih platna?

Iako se u savremeno doba slikarstvo razvilo na mnogo načina i u mnogo pravaca i umetnici stvaraju na sve više različitih površina, zahvaljujući tehnologiji i kreativnosti, slikarsko platno je idalje bez premca kao prva i osnovna podloga koja se koristi. Naravno, ni ono nije ostalo imuno na poboljšanja koja nudi savremena tehnologija, ali se povećao i izbor različitih vrsta. Evo šta sve treba da znate o slikarskim platnima dok tražite odgovarajuće za sebe.

Pamuk ili lan

Verovatno dok čitate ove redove, imate bar jedan komad pamučne odeće na sebi, a velike su šanse i da, kada kupujete odeću tražite πρε svega pamuk. Isti taj materijal se najčešće koristi za izradu slikarskog platna. Prednosti pamuka za jednog umetnika su povoljna cena i rastegljivost. Pamučno platno preparirano na pravi način je dugotrajno i najpopularnije kod većine slikara, pre svega studenata, za uljane i akrilne boje. I kada govorimo o čvrstini, pamuk je na vrhu. Jedina mana je što je previše elastičan za slike velikih dimenzija.

 

 

Lan je jak i izdržljiv materijal. I od njega pravimo odeću, ali najčešće onu letnju. Oni koji žele da budu aposlutno sigurni u večnost svojih slika, treba da slikaju na lanenom platnu. Niti, čijim je pletenjem nastao lan su sve iste težine, što u praksi znači da se vlakna neće širiti ili smanjivati pod uticajem vlage. Zadržava svoja prirodna ulja u sebi i tako čuva fleksibilnost vlakana, a samim tim platno od lana neće postati krto. Smatra se i da ima bolje „prirodno“ tkanje od pamuka – što znači da je dostupan veći izbor tekstura. Zahvaljujući svojoj jačini, čak ni pri brzim pokretima pri slikanju neće se olabaviti kao što je to slučaj sa pamučnim platnom.

 

 

Primiranje platna

Primiranje, impegriranje ili priprema platna podrazumeva da površinu samog platna pre slikanja prekrijete premazom za primiranje. Najčeći premaz je Gesso i toliko je popularan da je ime brenda postalo sinonim za samo sredstvo. Bez obzira na to da li je platno laneno ili pamučno, ovaj postupak će ulepšati i olakšati vaše slikanje, i on se gotovo podrazumeva. Kao i mnoge druge stvari u slikarstvu, primiranje platna se razlikuje kod akrilnih i kod uljanih boja. Kod akrilnih boja primiranje uopšte nije neophodno jer ne oštećuje celulozu. Sa druge strane, ako slikate uljanim bojama morate da znati da one sadrže vezivo koje bi vremenom "pojelo" platno i bukvalno napravilo rupe na njemu. To se upravo sprečava primiranjem, dakle kod ulja na platnu primiranje je obavezno.
Uloga primera je, nevezano za to koja je vaša tehnika, i da spreči samo platno da upije boju. Kada bi se to desilo, mala količina boje bi bukvalno nestala ili bi se zgusnula, dve stvari koje sigurno želite da izbegnete. Upravo zbog toga se veoma retko upotrebljavaju nepripremljena platna.

 

 

 

 

Platna, bilo pamučna bilo lanena možete sami primirati. Za ovaj postupak trebaće vam gore navedeni premaz za primiranje i široka četka kako biste pokrili što veću površinu platna od jednom. Trebaće vam mirna ruka kako biste ga primenili što ravnomernije. Možete to učiniti u jednom ili dva sloja. Kod primiranja pamučnog platna, možete koristite akrilni Gesso bez obzira na to da li planirate da slikate akrilnim ili uljanim bojama, što će biti neka vrsta uštede, jer je akrilni jefitiniji. Što se tiče lanenih platna, njihovo primiranje će bukvalno zahtevati vežbu jer je mnogo teže, ali kada postanete ekspert kao nagradu ćete dobiti neverovatno glatko i kruto platno, baš kakvo vam treba za izvanredna dela.
Dobro je da znate da ovaj ne tako kreativni deo slikanja, možete da preskočite. Naime, možete kupiti platna koja su već preparirana (primirana), bilo da su lanena bilo da su pamučna.

Boja platna

Logika nas navodi da zaključimo da platno treba da bude belo, kako bi se boje i oblici koje na njega nanesemo, jasno videle i kako bismo iz njih dobili pun potencijal. Često se kaže belo nije boja, već odsustvo boje, pa je takva površina idealna da svoju kreativnu realnost – u boji, prenesemo na nju. Sve je to u redu, ali umetnost ne mora da bude u skladu sa logikom. Počnimo od čijenice da bela nije prirodna boja platna niti jednog od dva materijala od kojih se ono pravi. Belo platno nastaje kada ga pripremite belim Gesso-om koji smo već spominjali. Njegovom primenom postižete da boje budu intenzivinije, naročito svetle nijanse.

 

 

Međutim, ako želite da tamne boje budu intenzivne, odnosno da uštedite na količini utrošene tamne boje, dobro će vam doći crno platno. Kada slikate uljanim bojama, postići ćete sjaj i intenzitet manjom količinom što je jako važno, jer ove boje uopšte nisu jeftine. Ovo platno je idealno rešenje za one koji žele mrak ili tamu za svoju pozadinu jer nećete morati da trošite tube i tube uljane boje da sve prekrijete, već ćete početi od površine pripremljene naravno, ali u ovom slučaju crnim Gesso-om. Možete da naslikate recimo prikaz svojih snova i da naglasite prisustvo neverovatnih nijansi na potpuno tamnoj pozadini. Crno je idealna pozadina i za florescentne boje ili boje sa neonskim sjajem, kao i metalik nijanse boja. Već pripremljena crna pozadina pomoći će vam da najrealističnije moguće prenesete na platno svemirska čuda poput recimo – polarne svetlosti.

 

 

Već smo spomenuli da uprkos našoj percepciji, platno nije u originalu belo, njegova prirodna boja je nijansa svetlo braon ili oker boje. I ova prirodna boja može biti sjajna pozadina i doprineti uštedi, ali i inspiraciji. Platna u njihovoj prirodnoj boji možete nabaviti pripremljena bezbojnim Gesso-om, ili ih možete sami pripremiti na taj način. Ova boja je idealna za pejzaže recimo i neverovatno je lako na njoj dobiti fantastične nijanse braon, oker, žute, narandžaste i drugih boja iz ovog spektra. U poslednje vreme na ovim platnima popularna je i herbarijum tehnika – lepljenje lišća različitog drveća u kombinaciji sa uljanim ili akrilnim slikarstvom.

Debljina rama

Možda smatrate da se debiljna rama, odnosno letvice na koju je ono zategnuto podrazumeva koliko i bela boja kao osnova i da je uvek ista, međutim, i ovde se razvila raznolikost kako bi potpomogla vaše kreativne ideje.

 

 

Uobičajena debljina letvice je 2 cm, i ona je idealna pre svega kada znate da ćete sliku uramiti na klasičan način kada bude gotova. Veće debljine, 4 cm i 6 cm, vam daju mogućnost da iskoristitite svaki milimetar platna, pa čak i onaj deo koji je sa strane. Možete dodati posebne šare ili efekte na bočne ivice tako da one same budu deo umetničkog dela. Takođe, ova platna veće debljine, kada su na zidu i u prostoru imaju poseban efekat još jedne dimenzije.
Ali nije debljina bočnih letvica jedino što utiče na kasnije uramljivanje platna. Osim vaših želja, tu je još jedna izuzetno važna praktična karaketiristika. Kada proizvođači zatežu platna na ram (kada ih španuju, dakle) najčeće ukucavaju ekserčiće baš na toj bočnoj ivici, što znači da ste kasnije primorani da stavite ukrasni ram, jer sigurno ne želite da se oni vide. Postoji i posebna vrsta špana koji se zove muzejski, pri kome se ekserčići koji drže platno zategnutim postavljaju na zadnju stranu, onu koja će svakako biti uza zid i neće biti vidljiva, sa ramom ili bez njega. Na taj način dobijate glatke bočne ivice i slobudu da ih iskoristite umesto da ih krijete. Ovaj način španovanja se ranije uglavom radio na poseban zahtev i naravno uz doplatu, pa je maltene bilo svejedno da li ćete izdvojiti dodatni novac za ukrasni ram ili dodatni novac za platno našpanovano pozadi. I ovde je došlo do napretka tako da sada možete pronaći platna sa ekserčićima pozadi po uobičajenim cenama, a odluku o ramu možete ostaviti za kasnije.

 

 

Kada nabavljate platno dakle, razmotrite veličinu koja vam odgovara, da biste znali da li Vam više odgovara pamuk ili lan. Nakon toga, važno je da se odlučite da li želite sami da ga pripremite ili je bolje da taj deo posla bude već urađen. Bez obzira da li sami nanosite primer ili kupujete platno koje ga već ima na svojoj porvšini, imajte na umu koliko vam boja primera može pomoći pro realizaciji ideje, a za kraj pri odabiru debljine platna, razmilite o izgledu slike kada već bude bila na zidu.


7 pravila koje olašavaju čišćenje četkica za uljane boje

Vaše slikarske četkice su vaš najverniji saveznik i najvažniji alat dok slikate. Nije lako izabrati prave četkice, nije lako ni nabaviti sve koje vam trebaju, a da se vaš džep ne pobuni. Ali kad već imate one prave, izuzetno je važno da posvetite vreme i strpljenje njihovom čišćenju i nezi. Morate se uvežbati da čišćenje četkica bude sastavni deo procesa da dok slikate i da nikako ne propuštate da to uradite na kraju.

 

 

Čišćenje četkica nakon slikanja akrilnim bojama ne oduzima puno vremena, ali za one koji slikaju uljanim ovaj proces je malo duži, zahteva bolju pripremu i nadasve strpljenje. Takođe, manja količina različitih sredstava za čišćenje je potrebna za akrilne boje. Ako radite uljanim bojama, preporučuje se da uvek imate spremna sredstva za čišćenje i da u svom ateljeu ili prostoru u kome slikate, imate pripremljen deo u kome je sve u pripravnosti za čišćenje četkica. Postavite stare novine na pod kako ga ne biste poprskali bojom i kako bi pri čišćenju vaš fokus bio isključivo na tome da skinete svu boju sa četkica. Neka vam sva sredstva budu pri ruci i spremna za korišćenje. Pa, da počnemo:

 

 

1. Terpentin ili razređivač

Nabavite sredstvo za čišćenje (kod uljanih boja ne pomaže nikako samo sapun i voda) – terpentin ili razređivač. Kupujte pametno i ne pretpostavljajte, jer rizikujete svoje najvažnije pomagalo – četkice. Možete ih nabaviti u manjim ili većim pakovanjima. Kupujte kako vam se više isplati, ali pri korišćenju će vam trebati još jedna posuda male zapremine koja može da se zatvori jer koliko god malo da sipate, ostaće vam, pa možete da iskoristite taj ostatak neki drugi put.

2. Tečni sapun

Sapun nije dovoljan, ali će vam trebati i on. Neka to bude tečni sapun, poslužiće i onaj koji inače koristite za pranje ruku, a možete da nabavite i poseban tečni sapun za čišćenje četkica.

 

 


3. Novine

Pre nego što primenite razređivač i sapun, uzmite dobre stare novine (isti posao se može obaviti i papirnim ubrusima, samo neka budu što deblji i li peškirima čak). Jednom rukom držite dršku četkice, a drugom obmojtajte novine oko metalnog držača vlakana. Stisinite vlakna što jače možete i pri tom povlačite novine na gore, od metalnog držača ka vrhu vlakana. Ponavljajte postupak dok ne skinete svu boju koja se da skinuti na ovaj način. Na kraju procesa, trebalo bi da bude mnogo više boje na novinama nego na vlaknima. Najviše truda uložite da skinete boju sa početka metalnog držača za vlakna jer se ona tu taloži, i ako je ne očistite može oštetiti i držač i vlakna.

 

 


4. Način primene razređivača ili terpentina

Sledeći korak je da ubacite četkicu u posudu u koju ste već sipali terpetnin ili razređivač. Nemojte sipati previše, već smo rekli da posuda treba da bude male zapremine, a sredstvo sipajte u visini istoj kao dužina četkice. Prelazire preko dna posude dok četkica polako otpušta boju.

 


5. Odstranjivanje viška tečnosti

Nakon nekog vremena, ponovo uzmite novine i ponovite postupak pritiskanja kao pre nego što ste umočili četkicu u razređivač ili terpentin. Sada će vam još bitnije biti da su površine oko vas zaštićene jer je četkica upila dosta tečnosti. Primetićete ubrzo da se sve bolje i bolje vidi originalna boja vlakana.


6. Primena sapuna

Da skinete i poslednji sloj boje, vreme je da upotrebite sapun. Stavite manju količinu tečnog sapuna na svoj dlan (nije zgoreg i dlan da prethodno zašititite rukavicama za jednokratnu upotrebu), a zatim protrljajte četkicu. Kada sapun poptuno poprimi nijansu koja je bila na četkici, isperite ga i nanesite novu količinu, pa ponovite postupak. Činite to sve dok sapun ne prestane da poprima boju, tek onda je četkica sasvim čista. Imajte na umu da vremenom četkice poprime neku od boja koju koristite i da nećete moći skroz da je skinete. Zato se pouzdajte u boju sapuna, kada on dok perete zadrži svoju originalnu boju, znaćete da je četkica dobro očišćena, bez obzira na to kako izgledaju vlakna. I ne brinite, to što su vlakna trajno zadržala neku boju, neće uticati na rezulatate koje postižete svojom četkicom, niti je znak da vam treba nova.

 

 


7. Završetak čišćenja

Isperite sapun sa vlakna četkice i još jednom iskoristite novine, ovaj put da iscedite svu vodu. To je kraj spa tretmana za vaše četkice. Ostavite ih da se osuše, po mogućstvu u horizontalnom položaju.

Koliko god padali u iskušenje da posle napornog rada ostavite pranje četkica za sutra dan ili za malo kasnije, izbeginte to po svaku cenu. Nije dobro ni da ih ostavite vlakana potopljenih u razređivač dok ne nađete vreme da ih operete jer ćete tako oslabiti lepak koji drži vlakna u držaču i znatno smanjiti rok trajanja četkica.


Da li znate sve o izboru četkice za uljane boje ?

Slikari profesionalci, bar većina njih, bez mnogo razmišljanja će vam reći da je četkice za slikanje najvažniji pribor jednog slikara. Neće okolišati niti reći jedan od, prosto za njih nema dileme da je tako. Isti ti profesionalci slikaju najčešće ulja na platnu, pa je red da se odgovori na pitanje koje su to četkice potrebne i odgovarajuće da najbolje iskažete svoj talenat uljanim bojama.

 

 

Elastičnost i stabilnost

Dobra četkica će pre svega zadržati svoj prvobitni oblik i dok na sebi ima boju i nakon svakog pokreta će se vratiti u taj oblik, dakle mora imati jaku strukturu vlakna, ali istovremeno i elastičnost. Ovo su najpre karatkeristike četkica sa prirodnim vlaknima, pa se zato one preporučuju radije nego one sa sintetičkim.

 

 

Postoje naravno i četkice sa sintetičkim vlaknima koje mogu odgovoriti na ovaj izazov. Lako ćete ih prepoznati – proivođač će napisati da su sintetičke ali odgovarajuće i za uljane boje.

Prirodna ili sintetička vlakna

Gore navedeni kriterijum jeste najvažniji kriterijum i proizvod koji ga neispunjava jednostavno ne možete koristiti, ali sledeće što je važno je da znate koji tip vlakna vam je potreban za koje poteze. Četkice od prirodne dlake se obično prave u dva tipa: sa oštrim i kratkim čehinjama, najčešće od dlake divlje svinje i sa dužom i mekšom dlakom, najčeće samura. Čekinje divlje svinje su najbolje u veličini 1,5 cm i više i koristite ih da započnete svoje delo. Postoji mogućnost i da celu sliku uradite koristeći samo ove četkice, ali ako želite finije poteze, tanje linije, da naslikate detalje, naročito one sitne, trebaće vam četkica sa dlakom samura. I ovde treba konsultovati opis porizvoda – neke četkice sa dlakom samura se proizvode za vodene boje, a to znači da nikako neće odgovarati uljanim jer neće imati gore pomenutu neophodnu elastičnost.

 

 


Treba napomenuti da mnogi proizvođači nude četkice sa dlakom drugih životinja (recimo ponija) ili veštačkim vlaknima (najlon) namenje za ulje na platnu, a po nižim cenama. Ne treba potcenjivati ove proizvode, mogu biti veoma dobro urađeni i samim tim i pristojna zamena. Ali ako nemate vremena ili novca da isprobavate – idite na sigurno, a to su samur i divlja svinja.

Dužina drške

Dok je kod slikanja akrilnim bojama dužina drške stvar izbora ili navike slikara, a kod slikanja akvarela preporučuje se kratka drška kako bi ste lakše kontrolisali tok i curenje boje na podlozi, za uljane boje preporučuje se duga drška iz veoma objektivnih razloga. Kada slikate uljanim bojama, četkica je u horizontalnom položaju, a podloga u vertikalnom, tako da će vam dugačka drška omogučiti preko potrebnu ravnotežu dok slikate, potezi su vam sigurniji i lakše postižete željeni efekat.

Oblik vlakana

Što se tiče oblika četkica, na vaš izbor ne treba da utiče tehnika, odnosno uljane boje, već pokreti, linije i oblici koje želite da vidite na platnu.

  • Ravne četkice (vlakna su dabome, ravno sečena, može se reći u obliku pravougaonika) su najproduktivnije pri svakoj tehnici, pa i sa uljanim bojama. Vešte ruke će pomoću njihovih vlakana lako proizvesti i šire i uže linije, čak i trouglaste pokrete. Takoće četkicu ovog oblika ćete koristiti najviše pri popunjavanju većih površina bojom ili za prelaze iz jedne površine u drugu.

  • Okrugle četkice (imaju okrugli, a nekad i pomalo zašiljeni vrh) se koriste sa tanke linije, za slikanje detalja ili popunjavanje manjih površina bojom. Neki, sasvim sigurno veoma vešti slikari, uspevaju da ovim četkicama oslikaju čitav spektar linija do te mere da im drugi oblici nisu potrebni. Bez obzira što je njihovo umeće za svaku pohvalu, možda nije dobra ideja ovako ograničavati sebe.

 

 

  • Četkice Mačji jezik (slične su ravnim četkicama ali su na krajevima zaobljene, i da, oblikom podsećaju na jezik mačke po čemu su i dobile ime) na platnu imaju takozvani kaligrafski efekat, a dobre su i kada želite da se vaši potezi jasno vide. Mana pri slikanju uljanim bojama je u tome što ove četkice mogu na svojoj površini poneti veliku količinu boje ali mogu je i skinuti, takođe u velikim količinama, pa je potrebno malo vežbe.

  • Filbert četkice (kad bi ravne i okrugle imale dete, to dete bi bilo Filbert četkica) ovalnog su oblika, a takvi su i potezi, možete ih koristiti kada želite nežnije pokrete od onih koji neastaju pri upotrebi ravnih četkica.

  • Kada je potrebno da povežete dve različite teksture, najkorisnije će vam biti lepezaste četkice (samo ime kaže, po obliku podsećaju na lepezu)

Veličina

Veličina četkice takođe ne zavisi toliko od same tehnike. Iako bi ona trebala da bude nešto vrlo konkretno, jer u pitanju su brojevi, ne postoji standard, pa svaki proivođač ima svoje veličine iza kojih se kriju različite stvarne dimenzije. Najčešće je veličina određena širinom i dužinom vlakna i veličinom držača sa vlakna. Čak i kada bi postojao standard u obeležavanju veličina, stručnjaci se ne slažu u tome koja veličina je odgovarajuća ili potrebna.

 

 

Jedno od preovladavajućih mišljenja je da treba da se opredelite za zlatnu sredinu, odnosni da uzmete neku srednju veličinu kojom ćete uz malo vežbe postići i deblje i tanje pokrete za koje ste možda mislili da vam treba druga četkica. Drugi interesantan način je da odredite veličinu četkice na osnovu velčine platna. Što veće platno, odnosno površinu u centimetrima treba da pokrijete, to veća neka bude u centimetrima vaša četkica. Najbolja varijanta je možda da istražite svoje mogućnosti i isprobate različite veličine.

 

 

Izuzetno važna stavka vezana za četkice kojima slikate uljanim bojama je njihovo čišćenje. Izabrati prave četkice nikako nije lako, i zato im se apsolutno morate posvetiti kada ih nabavite i sa punom pažnjom ih čistiti i skladištiti. Ovaj proces nije komplikovan, samo zahteva vreme, strpljenje i pažnju, pa ćemo se njemu posebno posvetiti sledeće nedelje.

Sve što treba da znate o izboru četkice za akrilne boje

Svaki početak je uzbudljiv ali težak, kada ste slikar početnik ili amater neizbežno je pitanje izbora pravog pribora. On je veoma veliki i možete se lako izgubiti u šumi mogućnosti na današnjem tržištu. Koliko god da ste se rodili talentovani da stvarate umetnička dela na platnu, trebaće vam sigurno pomoć da nabavite baš one alatke koje vas neće u tome sputavati.

 

 

Slikarska četkica može biti presudna za uspeh budućeg umetničkog dela. Ona će biti vaš čarobni štapić i produžena ruka kako biste preneli na platno svoju zamisao. Zato je ne smete birati olako. Budući da se savetuje da počnete slikajući akrilnim bojama, da vidimo koje to slikarske četkice treba da odaberemo za ovu tehniku.

Vrste slikarskih četkica

Slikarske četkice dolaze u različitim oblicima, ali na svu sreću, većina je upravo po tim oblicima dobila ime, pa ćete se lako snaći. Svaki oblik ima svoju namenu:

  • Okrugle četkice – okruglog vrha ponekad malo zašiljenog, potrebne su vam za slikanje tankih linija i kontura, da oslikate neki sitan detalj ili da popunite bojom male površine; uže su na vrhu,a šire se pri dnu tako da pritiskom možete kontrolisati deblljinu linije koju stvarate
  • Ravne četkice – njihova vlakna s ravno sečena i mogu biti duža ili kraća, biće vam korisne slikanje debljih linija, da popunite bojom veće površine, idealne su za lakiranje
  • Mačji jezik – je l ste videli nekad cica macu dok pije mleko ili se kupa svojim jezikom? Ova četkica svojim oblikom izuzeno podseća na njega, ima ravno sečena vlakna čije su ivice na krajevima zaobljene ka unutra. Odlične su kada želite da nanesete veliku količinu boje i kada su vam potezi kratki i brzi.

 

  • Filbert četkice – Ne vidi se iz naziva šta su, ali u pitanju se četkice čiji je vrh zaobljen tako da su na krajevima najkraća vlakna, a potom sve duža; naziv su dobile jer podsećaju na lešnik (iz francuskog potiče naziv), a biće vam korisne da uklopite različite delove slike jednu u drugu
  • Lepezaste – vlakna su im ravna i raspoređena upravo kao lepeza, a možete ih koristiti za umekšavanje ivica i spajanje različitih površina.

Od vašeg ličnog stila zavisi koje su vam četkice potrebne, ali budite spremni i na to da vam od svake vrste treba bar jedna, osim ako nemate vrlo specifičan stil. Ako vam je budžet ograničen na početku, nabavite jednu okruglu i jednu ravnu, pa ćete njima nekako, nadoknaditi sve što može da vam bude potrebno dok radite četkicom.

Dužina drške i tip vlakna

Koliko će dugačka biti drška koja vam odgovara, zavisi isključivo od vašeg stila i načina slikanja. Kratke drške vam daju utisak da držite olovku, pa ćete se lako navići na ovaj tip četkice, prosto će vam doći prirodno. One će vam odgovarati ako volite da budete blizu platna dok slikate. Ako vam više odgovara veća udaljenost, dugačka drška će vam biti neophodna. Držanje četkica sa dugom drškom je kao da držite gore pomenuti čarobni štapić, pa zašto da ne, slikarstvo i jeste jedna vrsta magije.

 


Vlakna mogu biti sintetička ili prirodna. Za akrilne boje, preporučujemo sintetička vlakna jer bolje podnose hemijski sastav akrilnih boja, dotični naime može oštetiti prirodna u nepovrat. Takođe, sintetičke četkice ostaju čvršće nego prirodne kada ih nakvasite. Imajte na umu da nije uvek prirodno najbolje.

Veličina

Ova karakteristika četkica je prava zemlja čuda jer na žalost ne postoji standard, pa se veličine razlikuju od proizvođača do proizvođača. Za sve važi da postoji veliki izbor veličina i da ih možete naći u rasponu od mikroskopski tankih do čudovišno debelih.

 


Kao i obično, potrebna je zlatna sredina, nemojte se ograničiti previše malom četkicom niti sputavati svoje poteze prevelikom. Veličina nije presudna niti svaka veličina ima svoju namenu. Koncentrišite se na oblik, a veličina neka bude srednja, nit’ premalo nit’ previše. Neka presudi vaš zdrav razum, ne morate znati veličinu u centimetrima, ona ionako varira u zavisnosti od marke.

Čišćenje

Kada ste izabrali odgovarajuće četkice za sebe, ne smete ih nikako zapustiti. Većina iskusnih slikara će vam reći da nikada ne bacaju četkice jer uvek mogu za nešto da zatrebaju. To, međutim, znači, da oni vode i brigu o njima konstantno i da su one uvek u odličnom stanju. Vaše četkice su vaš glavni saveznik i naporno rade na stvaranju vašeg dela, zato im uvek kada završite sa korišćenjem obezbedite negu i operite ih. Pre nego što na njih nanesete sapun i vodu, papirom ili peškirom obuhvatite vlakna i nežno odstranite višak boje i vode. Nakon toga, pokvasite ih mlakom vodom i pažljivo odstranite ostatke boje sa vlakna. Nanesite sapun (postoje posebni sapuni za slikarske četkice, ali možete koristiti i najobičniji sapun za ruke, samo nemojte nikako tečni sapun, on ih može oštetiti), isperite ga, i obavezno proverite da nije ostalo boje negde.

 

 


Ako ste sigurniji kada koristite profesionalnu opremu i sredstva, postoje i posebna sredstva za čišćenje četkica za slikanje. Njih kada koristite pažljivo priočitajte namenu, koja im je baza i posle kojih boja i sredstava mogu da se koriste. I pazite da izaberete tečnost koja je zaista sredstvo za čišćenje, a ne neka potpuno pogrešna smesa koja na to liči ili ne daj bože benzin i slične supastance za koje ste čuli od komšinicine tetke da imaju odličan efekat. Jedini efekat koji ćete njima postići je uništenje svojih najdražih pomagala.

 


Osim čišćenja, za negu vaših četkica važno je i da nikako ne dozvolite da se boja na njima osuši, inače ste ih izgubili unepovrat. Za četkicu je jako loše i ako tokom korišćenja ili posle, ostavite da stoji uspravo u čaši vode jer će joj se vlakna za sigurno oštetiti. Pronađite način da vaše četkice stoje horizontalno na primer na ivicu stola ili palete. Jedino što vas možete spasiti kada se vlakna četkice osuše sa bojom na sebi je upravo gore navedeno sredstvo za čišćenje. Dakle, ako ste se ulenjili da očistite, bili u žurbi ili zaboravili jer ste rasejani umetnik, sredstvo odgovarajućeg hemijskog sastava će spasiti vaše četkice.

 

 

Kada birate pribor, odlučite se šta vam tačno treba pre odlaska u kupovinu, da ne biste zbog prevelike količine koja vam se nudi, završili sa pogrešnim priborom, prevelikom ili premalom količinom. Kada nabavite odgovarajući pribor, nemojte da smetnete s uma koliko ste se potrudili da ga pronađete, to će vam dati volju i strpljenje da na odgovarajući način brinete od njemu.


5 Ideja Uradi Sam Poklona za Dan zaljubljenih

Hajde da pričamo o ljubavi, makar samo zato što je 14. februar iza ugla. O ovom prazniku, takozvanom Danu zaljubljenih i razlozima njegovog slavnjenja mnogo se diskutuje svake godine, najviše zato što mnogi imaju utisak da se on svodi na kupovinu poklona. Ako ovako nešto i vas muči Uradi sam pokloni su savršeno rešenje. Prvo, poklon će zaista biti od srca, kako god ispao, drugo potrošićete vreme i probuditi svoju krativnost, a nećete trošiti toliko novca. Evo nekoliko predloga i uputustva kako da originalno obradujete njega ili nju.

Personalizovana čaša ili šolja

Kao osnovu možete iskoristiti čašu ili šolju koju već imate u kući, samo joj uz pomoću boja za staklo i porcelan potpuno promenite lični opis. Naći ćete mnoštvo različitih vrsta i marki ovih boja, svaku praćenu tačnim upustvima šta treba da radite nakon nanošenja boje. Svima je zajedničko da predmete koje dekorišete morate dobro očistiti pre nego što nanesete samu boju. Osim vode i deterdženta, dobro je da iskoristite i vaticu sa malom količinom alkohola, kako neka čestica ne bi zalutala i ometala vaše dekorisanje.

 

 

Ukoliko ste vični u crtanju i slikanju, upotrebite slikarsku četkicu i stvorite originalno umetničko delo na površini predmeta koji ukrašavate. Ako niste, ne očajavajte, natpis će biti odlična dekoricija sam po sebi. Prvo, verovatno će i slatki mali čiča gliša izazvati odusevljenje, ako ste vi autor. Drugo, možete prosto napisati neki ljubavni citat, vaše inicijale ili poruku koja će samo vama i onome kome je poklon namenjen biti jasna. Odlično rešenje mogu biti i specifični šabloni koje možete naći u različitim oblicima, od slova preko srca kolačića i zvezidica. Njih možete zalepiti na površinu, obojiti ih uz pomoć obične ili sunđeraste četkice, i odlepiti ih kada se osuše takoda samo ostane željeni oblik. Kada ste zadovoljni svojom kreacijom na površini stakla ili porcelana, pogledajte da li proivođač preporučuje da predmet stavite u rernu ili mikrotalasnu radi jasnoće boja ili njihove trajnosti.

Magneti za frižider

Od mase za modelovanje možete napraviti različite oblike. Ona je smesa veoma slična plastelinu kojim smo se igrali kada smo bili mali. Probudite dete u sebi i oblikujte masu kako vi želite. Najlogičniji izbor su naravno srca, s obzirom na sam praznik, ali možete biti originalniji i kreativniji.

 

Kada postignete oblik koji želite,  konsultujte uputstva proizovađača jer neke mase je potrebno osušiti u rerni, a neke ostaviti od 24 do 48 sati da se suše na vazduhu. Kada ste sigurni da je materija suva, uzmite pištolj za lepak i zalepite na ono što ste predvideli kao zadnju stranu magnetnu pločicu. Kada se sada lepak osuši, obojite magnetiće akrilnim bojama u nijansi po želji, crvenoj zbog praznika ili prosto omiljenoj boji budućeg vlasnika.

Vaša lična školska tabla

Ovo je odlična ideja ako želite poklon čija kreativnost nikad neće presušiti. Predivna boja za table može se primeniti na drvo, zid, papir ili patno. Izaberite  odgovarajuću površinu, drvo ili sliarsko platno su možda najpraktičniji zbog čvrstine i lakše prenositi, i obojite ih. Deo zida je takođe odlična ideja u slučaju da delite životni prostor sa voljenom osobom i da imate slobodan zid.

 

 

Kada površinu obojte ovom bojom i pustite je da se osuši, ispišite posebnu poruku na njoj za Dan zaljubljenih. Sve što pišete možete izbrisati vlažnom krpicom i zameniti ga nečim novim. Trebaće vam samo krede. Ne zaboravite da dobro očistite površinu na koju ćete naneti boju, baš kao i ako slikate na staklu ili keramici.

Scrapbooking

U poslednje vreme sve češće fotografije čuvamo samo u digitanom obliku. Da iznenadite one koje volite, otštampajte vaše zajedničke fotografije. To je možda ipak previše lako i ne iskazuje toliko vašu krativnost, ipak je to samo izbor fotografija. Zato predlažemo da ih dekorišete tehnikom scrapbooking.

 

 

Izaberite lepu svesku ili blok, naoružajte se pištoljem za lepak, odabranim fotografijama i mnoštvom dekoracija koje možete pronaći za scrapbooking. Uklapajte fotografije u određenu priču koju ćete upostpuniti recimo balončićima šta likovi sa fotografija pričaju, kao u stripovima, ili dadajte različite oblike, šablone, crteže i šare da upotpunite vizuelni doživljaj.

Dekupaž

Ova tehnika je maltene sinonim za uradi sam predmete poslednjih nekoliko godina. Sve što vam treba je odgovarajuća salveta, da li na temu ljubavi ili bilo koju drugu koja će oduševiti vašeg partnera, lepak za dekupaž i predmet koji želite da dekorišete. Drvene kutijice u kojima se može držati nakit, a koje ćete povodom praznika napuniti recimo čokoladicama, su siguran izbor, ali možete pronaći i drvene poslužavnike, priveske za ključeve, podmetače za čaše... Ako prvi put primenjujete ovako nešto, naoružajte se strpljenjem ali ne brinite, ne mora biti savršeno, važno je da je od srca.

 

 

Od Božića preko Nove godine, pa do dana zaljubljenih, pokloni su nam velika briga koja nam možda odvlači pažnju od samog značaja praznika. Ovakve kreativne avanture će vas sprečiti da zaboravite šta je zaista važno i da pokažete koliko pažnje i ljubavi ste spremni da uložite u izgradnju i održavanje iskrene ljubavne veze sa nekim


Kako izabrati idealni štafelaj!

 

Bilo da ste početnik, amater ili profesionalac, morate imati na umu značaj odgovarajućeg slikarskog stalka. Odgovarajući oblik, visina pa i materijal od koga je napravljen stalak, mogu biti presudni za nastanak vašeg umetničkog dela, ali i za vaše fizičko zdravlje. Dobar stalak znači da ćete zadržati pravilno držanje tela dok radite, a to između ostalog podrazumeva prijatni radni proces i podržava vaše radne navike.

 

 

Iako ovaj deo slikarskog pribora nije ni iz daleka najjeftiniji od svega što je jednom umetniku potrebno, veliki broj profesionalaca na kraju poseduje više različitih oblika i veličina stalaka jer je izuzeno bitan, a bila bi gre’ota da ograničite svoju kreativnost jer nemate odgovarajući pribor. Ali od nečeg mora da se počne, čak iako imate neograničena sredstva na raspolaganju, počnite od jednog sa karakteristikama koje vama lično odgovaraju.

 

 

Sama reč koju koristimo za ovaj slikarski alat ukazuje na njegovu funkciju – sikarski stalak je da na njemu stoji platno dok ga pretvaramo u umetničko delo. Kao i većina proizvoda danas, slikarski stalci se proizvode u mnogo oblika, veličina i boja. Vrlo često tolika mogućnost izbora može samo da nam odmogne  dovede nas u nedoumicu. Naravno, postoji vrlo jednostavan način da okrenete mogućnost izbora u svoju korist, razmislite šta tačno tražite od svog slikarskog stlaka i vrlo ćete jednostavno pronaći onog pravog za sebe.

Kojom tehnikom pretežno radite?

Ovo je veoma važan podatak, da bi vaše delo uspelo bez tehničkig problema, odgovarajuća forma slikarskog stalka je bitna koliko i kvalitet boja kojima slikate. Ako koristite tečne medije, vodene boje ili tečne akrilne boje, sigruno ne želite da iscure sa platna. U ovom slučaju je možda najbolje da radite za stolom ili da se opredelite za slikarski stalak koji se može podesiti tako da bude pod veoma malim oštrim uglom.

 

 

Sa druge strane, ako radite pastelama, a pogotovo ako radite uljanim bojama, od životne važnosti za vaša dela je da na njih ne pada prašina dok se suše. A sušenje traje, naročito kod ulja na platnu. Najlakši način da izbegnete prašinu je da se opredelite za stalak koji će platno držati u vertikalnom položaju. Takvi stalci su dobili imena po svom podsećanju na slova, postoje one u obliku slova A i u obliku svola H. Obe vrste drže platno vertikalno i najčešće možete sami da podesite koliko vertikalno, a da se opredelite između ova dva, upotrebićete kriterijum koji ćemo razmotriti malo kasnije.

Slikate li unutra ili napolju?

Ako najčešće radite u svom ateljeu ili u bilo kakvom drugom stalnom radnom prostoru, možete da se opredelite za stalak u obliku slova H. Ovo su veoma stabilni stalci, najčešće napravljeni od punog drveta koje im daje na težini. Takođe, obično su veoma visoki ili se bar mogu podesiti na različite visine. Sve ovo garantuje kvalitet vašeg rada ali i znači da pomeranje ovih stalaka nije ni malo prijatno. Za one koji vole da slikaju u prirodi ili uopšte napolju, postoji takođe odlično rešenje – prenosivi stalci koji su veoma lagani, napravljeni od drveta ili metala, lako se podešavaju, a vrlo često su opremeljeni prostorom u koji možete staviti ostatak opreme. Neretko spoljni stalci imaju postolje dizajnirano da se prilagodi svakom terenu i obezbedi vam stabilnost.

 

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Naše preporuke
DEČIJE STUDENT PROFI VANJSKI
Štafelaj za decu SZ1-M Akademski štafelaj SZ4 Slikarski stalak Madrid Vanjski štafelaj Royal

 

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

U slučaju da najviše slikate ili crtate modele u zatvorenom prostoru, dobro će vam doći i pomenut stalak u obliku slova A, ili još bolje, lagani stalak sa tri noge koji se može lako sklapati, pomerati, pa čak i nositi. Ovaj drugi će naročito biti pogodan ako po modelu radite samo skice na papiru, jer vam u tom slučaju nije potrebna velika stabilnost.

Koliko imate prostora?

Ako radite unutra, a ne na terenu, a pogotovo ako se amater ili početnik, količina prostora za rad može biti izuzetno važna. Stalci u obliku slova H su idealni za rad unutra, ali zahtevaju i idealne uslove – pre svega puno prostora. Ako to ne možete sebi da priuštite, možete ipak da nađete stalak koji podjedano odgovara vašem načinu rada, a ne zauzima mnogo prostora. Sjajno rešenje su stolni stalci. Možete ih čak pronaći kao minijaturnu varijantu ovih u obliku slova H, dakle imaju potpuno isti oblik ali su mnogo manjih dimenzija i predviđeni su da stoje na stolu. Većina modela kad ih ne koristite može da se spakuje i skloni, kako bi sto služio nekoj drugoj svrsi.

 

 

Koliko velika platna koristite?

Nažalost, kad je veličina platna u pitanju, nema rezervne varijante. Ako vaša dela nastaju isključivo na platnima velikih dimenzija, najbolji, da ne kažem jedini izbor je stalak u obliku slova H. Samo on može biti dovoljno stabilan ali i sam po sebi dovoljno veliki i prilagodljiv. Ako slikate na platnima manjih dimenzija, možete se odlučiti za gotovo bilo koju drugu (ekonimičniju) vrstu.

Šta je još važno i šta još postoji?

Na raspolaganju vam je i veliki izbor stalaka čija je jedina funkcija izlaganje  već završenog dela. To su neretko vrlo lepo dizajnirani stalci, koje možete birati i prema tome da li vam se uklapaju u enterijer ili koliko su lako prenosivi, ili čak koliko platna mogu odjednom da podrže. Imajte na umu da sasvim sigurno nisu podesni da ih koristite dok slikate.
Postoje naravno, i stalci za decu. Njihova namena, to jest da su za male umetnike, biće jasno označena, vama ostaje da izaberete šta je prigodno za vašeg malog Dalija.

 

 


Slikarski stalci se danas prave u više boja iako njihova funkcija nije dekorativna. Ne dajte da vas to obeshrabri i da ne znate šta ćete. Ako želite da uklopite stalak u svoj enterijer na ovaj način, divno je imati izbor, ali ako vas to ne interesuje, proizvođač se sigurno potrudio da model koji ste izabrali postoji i u nekoj neutralnoj, osnovnoj boji drveta od koga je napravljen. Osim toga, nije loše da uzmete u obzir da li je sam stalak tretiran uljem jer ćete možda poželeti sami da ga prefarbate ili možda da ga ukrasite nekom drugom tehnikom poput dekupaža.

 

 

Ako razmislite dobro o odgovoru na pitanja iz podnaslova, bez sumnje ćete doći do pravog rešenja kakve karakteristike treba da ima vaš stalak. Kada pronađete odgovarajući oblik i materijal, vreme je da pogledate u novčanik. Bilo da vam treba model koji važi sa skup ili neki poznat po svojoj ekonomičnosti, sigurno je da ćete pronaći nešto vama pristupačno jer svaka vrsta ima i jeftinije i skuplje modele. Nemojte prekomerno štedeti i gledajte na stalak kao na investiciju za budući uspeh vaših umetničkih dela. Uvek imajte na umu da ono što najčešće utiče na cenu stalka nije njegov kvalitet već njegove mogućnosti.


5 Uradi Sam Ideja za Ukrase za Jelku

Ako nas nešto raduje (ili brine) u mesecima koji prethode Novoj godini i Božiću, onda su to pokloni i ukrasi. Većina nas svake godine kiti jelku kolekcijom svojih ukrasa koji cele godine stoje negde po strani i čekaju trenutak da zablistaju. Ta kolekcija obično je nešto što nastaje od rođenja deteta ili se čak neki ukrasi prenose sa generacije na generaciju, i obično se svake godine poveća za jedan ili dva komada. Situacija je kao sa novim cipelama: Ma koliko da sebi obećavam da ove godine neću kupovati ukrase jer već jedva zatvaram fioku bez dna u kojoj inače stoje, teško da sebe poslušam da ne kupim bar 2, 3 nova. Idealan način da izbegnete trošenje novca ovako, a da ipak ponovite svoju kolekciju ukrasa je da se dohvatite štapa, kanapa i pištolja za lepak i svojom kreativnošću napravite nešto novo, što niko drugi nema. Evo pet predloga.

Ukrasna kugla koja se ne lomi

Tehnika dekupaž je u modi poslednjih nekoliko godina, do te mere da je postala sinonim za ručni rad i kreativnost. Ko bi rekao da je ovo u stvari izuzetno stara tehnika. Naravno da se može primeniti i da sami napraavite ukras za novogodišnju jelku. Najbolji izbor materijala je kugla od stiropora jer je lagana, salvetu možete jako lako nalepiti, a nema bojazni da će se ukras razbiti. Možete da birate i veličinu, budući da su kugle od stiropora dostupne u različitim veličinama, mada je možda najbolje da uzmete prečnika 6 cm ili 7 cm jer je to uobičajena veličina kugle, ali možete pronaći i manje, vaša zamisao je najbitnija. Salvete sa novogodišnjim i božićnim motivima takođe se lako pronalaze, a možete se opredeliti i za jednobojne salvete, ako više volite da vam jelka bude samo u dve ili tri boje. Pre lepljenja salvete možete tretirati kuglu premazom za primiranje (nakon ovog premaza sve ostale boje i dekoracije će se lakše nanositi) ili akrilnom bojom. Samo, ako se opredelite za akrilnu boju, važno je da izaberete neki u istoj ili sličnoj nijanski kakva je podloga salvete. Nakon toga ćete naravno, zalepiti salvetu odnosno njene delove, uz pomoć lepka za dekupaž, a šta ćete dalje primeniti, zavisi od vaše kreativnosti.

 

 

Možete ovde i završiti ukrašavanje, neki lepkovi već sadrže sjaj ili štras pa ćete lepljenjem već postoći šljašteći efekat. Ako želite, možete nastaviti dodavanjem medijuma za takozvani vintage efekat, tako da vaša kugla deluje starinski. Možete je dodatno ukrasiti i uz pomoć olovke za snežni efekat, tako da deluje kao da je posuta snegom. Dobra ideja su i ukrasi olovkom sa tečnim biserom (neki je zovu i fantom olovka) kojom sami dodajete perlice gde želite, a možete da iscrtate i neke druge oblike. Važno je samo da upotrebite maštu i da vi kao kreator budete zadovoljni.

 

 

Ako su vam kugle previše klasične, lako ćete pronaći stiropor u drugim oblicima: zvonce, zvezda i srce su samo neke od ideja, a način dekorisanja je potpuno isti.

Drveni ukrasi

Možete se opredeliti za dekupaž na drvetu kao osnovnom materijalu, pogotovo ako u tome imate više iskustva. Treba samo da izaberete oblik, a na raspolaganju vam je mnogo toga – od klasičnog kruga preko zvezde, anđela i srca, sve do drveta izrezanog u obliku jelke i irvasa. Procedura je slična kao kod kugle od stiropora, ponovo ćete započeti podlogom od akrilne boje, a potom lepiti lepkom za dekupaž motive sa salvete koju sami odaberete.

 

 

Kada radite dekupaž na stiroporu možete prstima iskrojiti motive sa salvete i zalepiti ih, dok je kod dekupaža na drvetu bolje da stavite preko materija celu salvetu a zatim odstranite višak tretirajući ivice podloge šmirglom. Lepljenje motiva sa salvete i njegovo učvršćivanje još jednim slojem lepka je osnova, a nakom toga je na vama kako ćete još ukrasiti. Ovde verovatno nećete imati praznog prostora, ali recimo, ako vaš motiv sadrži sneg, možete ga učiniti trodimenzionalnim uz pomoć olovke za snežni efekat ili čak, bele strukturalne paste i špahtle.

Masa za modelovanje kako je vi zamislite

Nema sumnje da je jedan od glavnih razloga za popularnost dekupaža da što je materijal lako dostupan i nije skup, a može ga savladati gotovo svako od nas, potrebni su samo kretivnost i malo strpljenja. Sa druge strane, modelovanje i oblikovanje mase koja je po svom sastavu polimerna glina, nije baš toliko jednostavno ali je vrlo privlačno i mogućnosti su fantastične.

 

 

Masa za modelovanje dostupna je u raznim bojama što znači da od nje možete napraviti bukvalno sve što zamislite i čemu su vični vaši prsti: malo bele i crvene mase i eto deda mraza, uzmite zelenu i narapvite jelkice, takođe belu i crvenu i još neke nijanse da napravite sneška belića i detalje na njemu, ako uzmete braon masu kao osnovu možete napraviti ukrase u obliku božićnih kolačića toliko realne da morate da pazite da ih neko ne zagrize. Vratite se u detinjstvo kada ste se igrali plastelinom. Na kraju, svaki ukras koji napravite ispecite u rerni i sačuvajte ga za uvek.

Ukrasi od papira

Kako god da ih nazovem, imam utisak da vam se neće učiniti privlačni, ali morate im posvetiti pažnju! Neverotavno se lako prave, a efektni su podjednako kao ostali koji zahtevaju više vremena i materijala. Najzgodniji je papir za scrapbooking, zato što se najlakše seče I lepi, a možete ga naći sa mnogo motiva prikladnih za praznike koji nam dolaze.

 

 

Od papira isecite krugove prečnika 6 cm, može i manje ili više, na vama je, kako god ste zamislili. Trebaće vam oko 16 krugova. Savijte ih na polovini, tako da je motiv na papiru sa unutrašnje strane, a zatim zalepite polovinu jednog za polovinu drugog i tako sve u krug dok ne iskoristite svih 16 komada i ne napravite kompletnu loptu. Za lepljenje je najbolje da koristite pištolj za lepak jer ćete na taj način napraviti najmanje nereda. Slobodno pokrijte ceo polukrug lepkom jer papir za scrapbooking to može da izdrži, a onda spojite sa sledećim polukrugom. Na kraju ćete na gornju stranu novonastale lopte zalepiti traku kako biste mogli da zakačite svoj novi ukras na jelku.

Venac – dekoracija za vrata ili sto

Da ne budu svi predlozi samo ukrasi za jelku, evo jednog koji možete upotrebiti na drugim mestima u svom domu. Okrugli venac od pruća možete lako nabaviti i kad ga jednom aranžirate možete ga u istom obliku koristiti i u narednim godinama umesto da svake godine pravite ili kupujete novi od svežih grančica. Možete ga obojiti u najčešću boju ovog praznika – zelenu, ili čak zelenu i crvenu, a potom ga posuti štrasom. I ovde će vam odgovarajuće boje biti akrilne, a kada se osuše, fiksirajte ih akrilnim lakom.

 

 

Ako se odlučite da ga okačite na ulazna vrata, dodatni ukrasi mogu biti mašnice od tila i trakice, pa čak i kugle ili neki od gore navedenih ukrasa koji ste sami napravili. Možete ga postaviti kao centralnu dekoraciju praznične trpeze ili stočića za kafu, s tim što je i u ovom slučaju preporuka da ga obojite. Postavite ga vodoravno i u njegov centar dodajte svećnjak, borove grančice ili čak šišarke ili neke druge plodove zizmelenog drveća, mama ili baka će vam se sigurno oduševiti ovakvim detaljima iz njhove mladosti.

 

 

Ne zaboravite, nije praznik samo na dan kada pada kalendarski, praznik je celokupni period dok spremamo sve detalje potrebne da ga proslavimo. Zato su ukrasi koje pravite sami idealni da se ubacite u praznično raspoloženje i umesto novca, da trošite vreme i to kvalitetno, kreativnim akcijama sa svojim najdražima. Poenta ovih ukrasa je da nije nešto što samo stručnjaci i ljubitelji ručnog rada mogu da naprave. Ovo je nešto što možemo bar da pokušamo svi. Nema veze ako ukras ne uspe iz prve, ako stavite previše lepka ili se lepak prospe, ili ako se iz prvog pokušaja pocepa salveta. Nasmejte se i pokušajte ponovo, pa ćete posle moći svima do besvesti da se hvalite kako ste i koje ukrase pravili sami ili u društvu onih koji vam nikada neće dopustiti da zaboravite da ste prvo zalepili svoje prste, pa tek onda satensku traku. U tome je praznična magija.

 

Imate li vi neki predlog za ukras koji možemo sami da napravimo?


7 insajderskih saveta za poklon za vašeg omiljenog umetnika

Kada birate novogodišnji ili božićni poklon za one najdraže i zaista želite da ih i obradujete i poklonite im nešto korisno, najteži zadatak su oni u čiji se posao ili hobi uošte ne razumete. Ako i sami niste kreativni i volite samo onaj aspekt likovne umetnosti kada već imate gotov proizvod pred sobom, a poslednji put ste držali četkice za slikanje u osmom razredu na času likovne kulture, izbor pravog poklona za vašeg dragog umetnika ili umetnicu može biti izuzetno težak, jer ne znate ni šta im je potrebno. Evo nekoliko stvari sa kojima ne da nećete pogrešiti već ćete pogoditi pravo u centar. Jer umetnici zaista drže do pribora koji koriste za svoju umetnost, a može se reći da dotični nije baš jeftin, pogotovo ako je potreban samo iz hobija.

Platno je osnova

Kada govorimo o slikarima, njihov rad je gotovo nemoguć bez osnove koju predstavlja slikarsko platno. Bez obzira da li slikar/slikarka koristi uljane boje, akvarel boje ili akrilne boje, platno će mu/joj sigurno trebati i sa njim ne možete pogrešiti.

 

 

Pri izboru dimenzija takođe ne možete mnogo pogrešiti jer svaka kombinacija širine i dužine može u jednom trenutku da bude idealna za buduće umetničko delo. Možete se odlučiti za što veće dimenzije jer možda vaš dragi kreativac baš zbog ograničenog budžeta nije mogao/mogla sebi tako nešto da priušti. Dobro rešenje su i pakovanja koja sadrže 3 platna za slikanje u 3 različite veličine, da budete sigurni da ste poklonili više mogućnosti. Ako hoćete da nešto poklonite i sebi, izaberite slikarsko platno koje se uklapa u vaš enterijer po veličini, a onda učestvujte do kraja u nastajanju ukrasa za svoj zid.

Blokovi za skiciranje (pre nego što ideja stigne do platna)

Svi umetnici crtaju i skiciraju! Imate one koji samo to rade, ali i većina ostalih, poptu slikara i vajara, vole da počnu sa skicom. Ne možete pogrešiti ako birate blok za crtanje, dakle. Uglavnom im je svrha da ih umetnik nosi sa sobom kako bi mogao ideju da prenese na papir u svakom trenutku, a neki ih koriste čak i kao dnevnike u kojima pišu svoj razmišljanja o budućim delima.  Tako da, kada birate dimenziju, nađite zlatnu sredinu između dovoljno prostora na papiru ali tako da ipak može da stane u torbu i bude lako prenosiv.

 

 

Deci i tinejdžerima kreativcima, posebno su omiljeni blokovi za skiciranje sa spiralom jer, kako kažu sami, mnogo je lakše kada nema savijanja na sredini gde se sve stranice spajaju u standardnom povezu.

Četkice za slikanje

 

I slikarske četkice su neophodan pribor za većinu slikara. Ovaj artikal nije sam po sebi toliko skup, ali postoji veliki broj vrsta, veličina i namena, tako da za slikara mogu biti veliki izdatak, a samim tim i velika radost ako neki od njih dobiju na poklon. Preporuka je da odvojite malo veću sumu novca jer ćete na taj način pokloniti nešto što će uz odgovarajće čišćenje biti trajno. Ako nije baš neophodno da poklon bude iznenađenje, pitajte svog umetnika/umtenicu koji tip četkice za slikanje nedostaje u njihovoj kolekciji kako biste bili sigurni da ćete im nabaviti tačno ono što im treba. Ako baš želite da ne znaju šta im se sprema, opredelite se za set koji sadrži više oblika i veličina, kako biste pokrili što više mogućnosti.

Boje po izboru

 

Iako možda mislite da je kupiti umetniku set boja za slikanje previše očigledan izbor i da vam nije trebao savet onda, toliko znate i sami, treba još da znate da su boje potrošna roba i da je upravo najveća draž što šta god da im izaberete, ništa ne može da bude viška.

 

 

Ako znate koju tehniku vaš umetnik/umetnica najviše voli, ili još bolje, ako znate koju bi novu tehniku probao/probala, slikarske boje su siguran izbor. Jedan način je da mu/joj date mogućnost da izdvoji novac za nešto drugo i da ne brine o zalihama boja, a druga, ako se baš „otvorite“ da ga/je snabdete nekim visoko kvalitetnim bojama za koje sam nikad ne bi izdvojio/izdvojila.

 

 

Što se bojica tiče, možda vam nikad palo na pamet da slikaru kupite drvene bojnice, ali njima su one itekako potrebne. Ponekad ih koriste u fazi skiciranja, da bi proverili pre početka slikanja kako se niajnse boja uklapaju, ali i da bi korigovali greške na platnu. Da ne pominjemo da će se vaš slikar/slikarka obradovati kada saznaju da ste se pomučili da otkrijete tajnu veštine da bi ste ih obradovali.

Premaz za primiranje

Koliko ste puta pročitali naslov u pokušaju da razumete? Dobro, možda vam nisu to baš toliko španska sela, ali u svakom slučaju da objasnimo: premaz za primiranje (neki kažu i za prepariranje platna) je sredstvo koje se koristi da pripremite platno da primi boju na sebe i slikari apsolutno ne mogu bez njega. Čak iako onaj kome je poklon namenjen nanjuši da mu spremate poklon za slikare, ovo sigurno neće očekivati. Odaberite neki visokog kvaliteta i uživajte u iznenađenju.


 

Slikarski stalci

Stalak za slikanje za jednog slikara može biti veliki izdatak, zato će se sigurno obradovati ako mu poklonite jedan ili još jedan. Pažljivo posmatrajte rad svog umetnika i primetićete da li najčešće radi za stolim ili voli da se šeta, pa na osnovu toga odlučite da li bi mu više značio stoni slikarski stalak ili štafelaj, kako se još zove, ili neki prenosiv koji se može koristiti na otvorenom. Visine većine stalaka su podesive tako da gotovo nećete moći da pogrešite što se toga tiče.

 

 

Setovi

Ako ne možete da se odlučite za samo jedno od svega ovoga, setovi su sjajna ideja. Možete naći veliki broj različitih setova koji sadrže po jedno ili više gore navedenih pomagala, a možete se koristiti i našim gore navedenim uputstvima da sami sa ljubavlju sastavite set po meri vašeg umetnika/umetnice.

 


Kako da odlučite kojim bojama da slikate

Pitanje iz naslova često muči i profesionalne slikare i one koje su to iz hobija. Ne postoji definitivan i konkretan odgovor, ali postoje neke smenice koje mogu pomoći. Možemo da navedemo osnovne pozitivne i negativne karakteristike svake tehnike. Tamo gde je balanas između vama bitnih i nebitnih „za“ i „protiv“ pronaći ćete odgovarajuće boje za sebe.

 


Nemoguća je generalizacija, naravno izbor boje sa kojom će jedan slikar postići maksimum, zavisi od njegove veštine, razvijenosti tehnike, ali i od strpljenja i drugih ličnih karakteristika. Znači, ako ste precizni i smeta vam nered, male su šanse da vam odgovaraju boje koje mogu da isprljaju celokupan prostor oko dela u nastajanju dok ih nanosite, recimo. Osim toga, uzmite u obzir i budućeg posmatrača. Različite boje i tehnike izazivaju i različite emocije.


Uopšteno gledajući, vodene boje u većini slučajeva su alat kojim nastaju slike nekako zamućene, prigušene. Izazvaće odgovarajuću emociju i osećaj na pejzažima na kojima recimo, pada kiša. Kada su takvi pejzaži dobro urađeni, gotovo da možete da osetite vlagu i hladnoću, zar ne?Uljane boje će, međutim, u spretnim rukama proizvesti oblike jasnih linija koji gotovo uvek deluju bogato i zrače. Koju god emociju želite detaljno da prenesete, nećete, čini se, pogrešiti ako to učinite uljanim bojama. Akrilne boje su, opet, sredina. Nekome zlatna, nekome žalosna, naravno. Ponovo je tehnika umetnika presudna da li će iz akrilnih boja izvući maksimum i da li će pojačati njihovu sličnost sa akvarelom ili sa uljanim bojama.

Vodene boje

Pare nisu problem, para nema, zato ćemo kao prvi kvalitet vodenih boja navesti – cenu. One naime, uopšte nisu skupe. Njima možete bojiti velike površine koje ne zahtevaju stopostotnu pokrivenost, recimo lice na beloj pozadini. Takođe, što može biti veoma važno, brzo se suše.


 

S druge strane, ono što kod njih prvenstveno ne valja, tehnika primeneje u teoriji jako jednostavna, a u praksi je potreban izuzetan talenat i mnogo vežbe. Nije zanemarljivo, kada pričamo o lošim stranama, ni to što se greške veoma teško pokrivaju, a delo u izradi je izuzetno krhko – jedna kap vode može uništiti detalj koji ste stvarali satima.
Ako ste strpljivi, talentovani i spremni za vežbu do savršenstva nakon koje nećete praviti greške, bićete nagrađeni fantastičnim delima urađenim u ovoj tehnici koja će na sve to biti brzo suva i spremna za izlaganje. Samo dobro procenite sebe, ili zaobiđite vodene boje.


Naše preporuke
DOBRO BOLJE ODLIČNO


Uljane boje

Ako potražite informaciju koje slikao uljanim bojama, naletećete na mnoštvo velikih slikarskih imena, od renesanse pa do danas. Prema tome, dela stvarana ovim bojama se odlikuju, pre svega, izvanrednim trajanjem, da ne kažemo večnošću. Podjednako važna karakteristika uljanih boja je što su bez premca za slikanje detalja i kontrasta između svetla i tame. Svetlo se reflektuje kroz slojeve boje i dobija se efekat dubine. Međutim, kad je boja skoro pa večna, njeno sušenje ne može može biti stvar trenutka. Uljane boje se se suše od 6 meseci do godinu dana čak. Možda su umetnici u periodu renesanse imali vremena da čekaju toliko dugo, ali u 21. veku sve žuri, pa i umetnost. A postoje i praktični razlozi zašto je ovo negativna karakteristika uljanih boja: svašta može da se desi dok se slika suši, mogu je upropastiti prašina, insekti ili neko smotano ljudsko biće. Treba napomenuti i da se pribor posle korišćenja uljanih boja mora temeljno očistiti i to sredstvima koja nisu baš dobra po naše zdravlje.

 



Ipak, ako imate odgovarajući prostor za sušenje i nemate razlog da stvarate instant suva umetnička dela, možete bez problema da zanemarite sve što smo naveli kao negativno i da se opredelite za ove boje.


Naše preporuke
DOBRO BOLJE ODLIČNO

Akrilne boje

S jedne strane, poput uljanih boja, akrilne su idealne za detalje, a sa druge strane, lako se koriste, lakše od uljanih i akrilnih. Prave se na bazi vode, pa se lakše čiste i lakše „praštaju” od druge dve vrste, tako da su idealne za početnike koji prave najveći broj grešaka. Ali, niko nije savršen – ove boje mogu sadržati različite otrove u svojim pigmentima. Brzo se suše, to stoji, ali se zbog toga slojevi jako teško uklapaju jedan sa drugim, a ne znamo koliko dela nastala akrilnim bojama mogu da traju, ipak i same boje postoje nekih 50ak godina.

 



Naše preporuke
DOBRO BOLJE ODLIČNO


I uz sve navedeno, najlakši način izbora boje je – proba. Neka vam sve ovo služi kao napomena u šta se upuštate sa svakom od boja. Presudno će ipak biti ono što sami iskustite. Na primer, možda niste perfekcionista, ali ćete postati jer ćete otkriti da su vodene boje ono što čini vaša dela umetničkim.


Views and questions VISITORS

interesantno
ana
04.11.2016 15:09
MGE2O