Koja je razlika između pamučnog, lanenog i drugih platna?

Iako se u savremeno doba slikarstvo razvilo na mnogo načina i u mnogo pravaca i umetnici stvaraju na sve više različitih površina, zahvaljujući tehnologiji i kreativnosti, slikarsko platno je idalje bez premca kao prva i osnovna podloga koja se koristi. Naravno, ni ono nije ostalo imuno na poboljšanja koja nudi savremena tehnologija, ali se povećao i izbor različitih vrsta. Evo šta sve treba da znate o slikarskim platnima dok tražite odgovarajuće za sebe.

Pamuk ili lan

Verovatno dok čitate ove redove, imate bar jedan komad pamučne odeće na sebi, a velike su šanse i da, kada kupujete odeću tražite πρε svega pamuk. Isti taj materijal se najčešće koristi za izradu slikarskog platna. Prednosti pamuka za jednog umetnika su povoljna cena i rastegljivost. Pamučno platno preparirano na pravi način je dugotrajno i najpopularnije kod većine slikara, pre svega studenata, za uljane i akrilne boje. I kada govorimo o čvrstini, pamuk je na vrhu. Jedina mana je što je previše elastičan za slike velikih dimenzija.

Lan je jak i izdržljiv materijal. I od njega pravimo odeću, ali najčešće onu letnju. Oni koji žele da budu aposlutno sigurni u večnost svojih slika, treba da slikaju na lanenom platnu. Niti, čijim je pletenjem nastao lan su sve iste težine, što u praksi znači da se vlakna neće širiti ili smanjivati pod uticajem vlage. Zadržava svoja prirodna ulja u sebi i tako čuva fleksibilnost vlakana, a samim tim platno od lana neće postati krto. Smatra se i da ima bolje „prirodno“ tkanje od pamuka – što znači da je dostupan veći izbor tekstura. Zahvaljujući svojoj jačini, čak ni pri brzim pokretima pri slikanju neće se olabaviti kao što je to slučaj sa pamučnim platnom.

Primiranje platna

Primiranje, impegriranje ili priprema platna podrazumeva da površinu samog platna pre slikanja prekrijete premazom za primiranje. Najčeći premaz je Gesso i toliko je popularan da je ime brenda postalo sinonim za samo sredstvo. Bez obzira na to da li je platno laneno ili pamučno, ovaj postupak će ulepšati i olakšati vaše slikanje, i on se gotovo podrazumeva. Kao i mnoge druge stvari u slikarstvu, primiranje platna se razlikuje kod akrilnih i kod uljanih boja. Kod akrilnih boja primiranje uopšte nije neophodno jer ne oštećuje celulozu. Sa druge strane, ako slikate uljanim bojama morate da znati da one sadrže vezivo koje bi vremenom "pojelo" platno i bukvalno napravilo rupe na njemu. To se upravo sprečava primiranjem, dakle kod ulja na platnu primiranje je obavezno.
Uloga primera je, nevezano za to koja je vaša tehnika, i da spreči samo platno da upije boju. Kada bi se to desilo, mala količina boje bi bukvalno nestala ili bi se zgusnula, dve stvari koje sigurno želite da izbegnete. Upravo zbog toga se veoma retko upotrebljavaju nepripremljena platna.

Platna, bilo pamučna bilo lanena možete sami primirati. Za ovaj postupak trebaće vam gore navedeni premaz za primiranje i široka četka kako biste pokrili što veću površinu platna od jednom. Trebaće vam mirna ruka kako biste ga primenili što ravnomernije. Možete to učiniti u jednom ili dva sloja. Kod primiranja pamučnog platna, možete koristite akrilni Gesso bez obzira na to da li planirate da slikate akrilnim ili uljanim bojama, što će biti neka vrsta uštede, jer je akrilni jefitiniji. Što se tiče lanenih platna, njihovo primiranje će bukvalno zahtevati vežbu jer je mnogo teže, ali kada postanete ekspert kao nagradu ćete dobiti neverovatno glatko i kruto platno, baš kakvo vam treba za izvanredna dela.
Dobro je da znate da ovaj ne tako kreativni deo slikanja, možete da preskočite. Naime, možete kupiti platna koja su već preparirana (primirana), bilo da su lanena bilo da su pamučna.

Boja platna

Logika nas navodi da zaključimo da platno treba da bude belo, kako bi se boje i oblici koje na njega nanesemo, jasno videle i kako bismo iz njih dobili pun potencijal. Često se kaže belo nije boja, već odsustvo boje, pa je takva površina idealna da svoju kreativnu realnost – u boji, prenesemo na nju. Sve je to u redu, ali umetnost ne mora da bude u skladu sa logikom. Počnimo od čijenice da bela nije prirodna boja platna niti jednog od dva materijala od kojih se ono pravi. Belo platno nastaje kada ga pripremite belim Gesso-om koji smo već spominjali. Njegovom primenom postižete da boje budu intenzivinije, naročito svetle nijanse.

Međutim, ako želite da tamne boje budu intenzivne, odnosno da uštedite na količini utrošene tamne boje, dobro će vam doći crno platno. Kada slikate uljanim bojama, postići ćete sjaj i intenzitet manjom količinom što je jako važno, jer ove boje uopšte nisu jeftine. Ovo platno je idealno rešenje za one koji žele mrak ili tamu za svoju pozadinu jer nećete morati da trošite tube i tube uljane boje da sve prekrijete, već ćete početi od površine pripremljene naravno, ali u ovom slučaju crnim Gesso-om. Možete da naslikate recimo prikaz svojih snova i da naglasite prisustvo neverovatnih nijansi na potpuno tamnoj pozadini. Crno je idealna pozadina i za florescentne boje ili boje sa neonskim sjajem, kao i metalik nijanse boja. Već pripremljena crna pozadina pomoći će vam da najrealističnije moguće prenesete na platno svemirska čuda poput recimo – polarne svetlosti.

Već smo spomenuli da uprkos našoj percepciji, platno nije u originalu belo, njegova prirodna boja je nijansa svetlo braon ili oker boje. I ova prirodna boja može biti sjajna pozadina i doprineti uštedi, ali i inspiraciji. Platna u njihovoj prirodnoj boji možete nabaviti pripremljena bezbojnim Gesso-om, ili ih možete sami pripremiti na taj način. Ova boja je idealna za pejzaže recimo i neverovatno je lako na njoj dobiti fantastične nijanse braon, oker, žute, narandžaste i drugih boja iz ovog spektra. U poslednje vreme na ovim platnima popularna je i herbarijum tehnika – lepljenje lišća različitog drveća u kombinaciji sa uljanim ili akrilnim slikarstvom.

Debljina rama

Možda smatrate da se debiljna rama, odnosno letvice na koju je ono zategnuto podrazumeva koliko i bela boja kao osnova i da je uvek ista, međutim, i ovde se razvila raznolikost kako bi potpomogla vaše kreativne ideje.

Uobičajena debljina letvice je 2 cm, i ona je idealna pre svega kada znate da ćete sliku uramiti na klasičan način kada bude gotova. Veće debljine, 4 cm i 6 cm, vam daju mogućnost da iskoristitite svaki milimetar platna, pa čak i onaj deo koji je sa strane. Možete dodati posebne šare ili efekte na bočne ivice tako da one same budu deo umetničkog dela. Takođe, ova platna veće debljine, kada su na zidu i u prostoru imaju poseban efekat još jedne dimenzije.
Ali nije debljina bočnih letvica jedino što utiče na kasnije uramljivanje platna. Osim vaših želja, tu je još jedna izuzetno važna praktična karaketiristika. Kada proizvođači zatežu platna na ram (kada ih španuju, dakle) najčeće ukucavaju ekserčiće baš na toj bočnoj ivici, što znači da ste kasnije primorani da stavite ukrasni ram, jer sigurno ne želite da se oni vide. Postoji i posebna vrsta špana koji se zove muzejski, pri kome se ekserčići koji drže platno zategnutim postavljaju na zadnju stranu, onu koja će svakako biti uza zid i neće biti vidljiva, sa ramom ili bez njega. Na taj način dobijate glatke bočne ivice i slobudu da ih iskoristite umesto da ih krijete. Ovaj način španovanja se ranije uglavom radio na poseban zahtev i naravno uz doplatu, pa je maltene bilo svejedno da li ćete izdvojiti dodatni novac za ukrasni ram ili dodatni novac za platno našpanovano pozadi. I ovde je došlo do napretka tako da sada možete pronaći platna sa ekserčićima pozadi po uobičajenim cenama, a odluku o ramu možete ostaviti za kasnije.

Kada nabavljate platno dakle, razmotrite veličinu koja vam odgovara, da biste znali da li Vam više odgovara pamuk ili lan. Nakon toga, važno je da se odlučite da li želite sami da ga pripremite ili je bolje da taj deo posla bude već urađen. Bez obzira da li sami nanosite primer ili kupujete platno koje ga već ima na svojoj porvšini, imajte na umu koliko vam boja primera može pomoći pro realizaciji ideje, a za kraj pri odabiru debljine platna, razmilite o izgledu slike kada već bude bila na zidu.